Memoria – Godišnjica smrti Galijena Ferija

Pre tačno godinu dana, 2. aprila 2016. godine, preminuo je Galijeno Feri, grafički tvorac Zagora. Tom prilikom sam napisao In memoriam za izdavačku kuću Veseli četvrtak, koji je objavljen u sledećoj knjizi „Biblioteke Zagor”. To je bio moj oproštaj od umetnika kojeg se sećam od ranog detinjstva. Pročitao sam hiljade stripova, sa svih meridijana, ali i dalje jednom mesečno kupujem na trafici nove epizode Zagora, od kog sam ispratio sve zamislive brojeve na srpskohrvatskom, srpskom ili hrvatskom, a poneke i na italijanskom. Veseli četvrtak će relativno ubrzo objaviti i poslednju naslovnicu koju je Feri nacrtao, Zenith 665: Gli assassini venuti dallo spazio, i nestaće poslednji trag detinjstva za mnoge od nas.

Ovom prilikom, uz saglasnost urednika Veselog četvrtka, a povodom godišnjice Ferijeve smrti, prenosim u celosti In memoriam iz knjige 26 „Biblioteke Zagor”, bez izmena.

Još jednom: Zbogom, Feri!

______________________________________

In memoriam: Galijeno Feri (1929–2016)

Odlazak u darkvudske snove

Zagor je tokom svojih pedeset i pet godina postojanja prerastao termin strip serijala i postao je fenomen u evropskoj, a posebno italijanskoj devetoj umetnosti. Na prostoru bivše Jugoslavije, među čitalačkom publikom koja je u velikoj meri odrastala na stripovima Boneli produkcije i na Alanu Fordu, Zagor je bez ikakve sumnje jedan od najpopularnijih junaka. Fenomen Zagora u Jugoslaviji utoliko je značajniji što su na temelju avantura ovog junaka odrasle čitave generacije obožavalaca devete umetnosti. Veliki broj ljudi koji se danas bave stripom, bilo profesionalno ili fanovski, i koji se kreću u širokom krugu svetske strip produkcije, uglavnom su svoje prve stidljive korake u ovoj sferi umetnosti napravili kupujući na trafikama sveščice o junaku sa crvenom majicom i orlom na grudima, i naslovnim stranama potpisanim sa “Ferri G.”. A taj potpis je u epohi bez interneta bio mističan koliko i sam Zagor. Znali smo za imena Galijena Ferija i Gvida Nolite, pored šačice drugih koji su potpisivali serijal, i znali smo da ta dva imena vezujemo za najpoznatije avanture Duha sa sekirom.

Nedugo nakon obeležavanja pedesetogodišnjice serijala u Italiji, 26. septembra 2011. godine napustio nas je Serđo Boneli, jedan od tvoraca Zagora, koji se dugo krio iza pseudonima Gvido Nolita. Zagor je već ped decenija postojao među nama, i nije izgubio na svom šarmu ni kada su u naše živote ušli Mebijus, Romita, Prat ili Breća. Već dugo nije bilo tajni kada su u pitanju njegovi autori i tvorci. Znali smo ko je Nolita i ko je Feri. Znali smo sve o nastanku lika, njegovim sve brojnijim autorima, krizama i preporodima serijala, novim planovima i mogućim perspektivama. Zagor je bio i ostao jedan od najpopularnijih junaka uprkos krizi u domaćem strip izdavaštvu i beskrajnim nizovima novih izdanja koja su uplovila u naše živote. Veseli četvrtak već relativno dug niz godina snabdeva kioske avanturama Duha sa Sekirom, ne propuštajući priliku da mlađe i manje iskusne čitaoce upozna podjednako sa starim i novim epizodama.

I dok je Serđo Boneli napustio mesto scenariste 30 godina pre smrti, a i pored toga ostao jedno od dva eponimna simbola serijala, Galijeno Feri je ostao uz svog junaka - makar do danas. Legenda italijanskog stripa i tvorac Duha sa Sekirom, Galijeno Feri napustio je ovaj svet u subotu 2. aprila 2016. godine. Vest je izazvala svojevrstan šok među brojnom publikom, i pored činjenice da je Feri 21. marta napunio 87 godina - svi su očekivali da je večan koliko i junak kojeg je stvorio. Možda i jeste.

Ako se vodimo produkcijom, teško da se bilo koji autor stripova može meriti sa Galijenom Ferijem, što ga i svrstava u red legendi devete umetnosti. Prvi broj Zagora ugledao je svetlost dana u junu 1961. godine, i od tog dana pa sve do danas svaku naslovnu stranicu serijala nacrtao je Feri, što bi bilo podvig samo po sebi da je reč samo o redovnim epizodama. Ali Feri je nacrtao i naslovne ilustracije svih Specijala, posebnih kolornih priča koje će kod nas biti objavljene u okviru Biblioteke Obojeni program, Almanaha, Giganata, Maksija i bilo koje druge vanredne sveske Zagora, i pritom je bio i ostao autor najvećeg broja tabli dogodovština Duha sa Sekirom. Prvi broj Zagora  u Jugoslaviji na kioscima se pojavio 1968. godine, samo sedam godina nakon premijere u Italiji. Sada već zlata vredan trinaesti broj Zlatne serije – „Nasilje u Darkvudu”, doneo je epizodu iz znatno zrelije faze Ferijevog stvaralaštva nego što je bio slučaj u prvim epizodama, a i sama naslovna strana bila je daleko smelija od onih sa drugih stripova iz tog perioda. Figura Duha sa Sekirom u prvom planu, u izazivačkom stavu i sa vojnim logorom u pozadini, podsećala je više na likove iz američkih superherojskih stripova nego na klasičan strip o Divljem zapadu. 

Može se reći da su se brojni čitaoci u Jugoslaviji već tada upecali na šarm ovog nesvakidašnjeg avanturističkog stripa i njegovog likovnog tvorca. Dok je Nolita bilo ime iz senke koje se povremeno pojavljuje posle natpisa “scenario”, Feri je brzo postao prepoznatljiv pečat celog serijala i likovni odraz koji je već tada odskakao od drugih autora koji su se povremeno pojavljivali. Kako je produkcija rasla, te su i drugi crtači, poput Binjotija ili Senje, pored već prisutnog Donatelija, pristupali stvaranju novih avantura, niko nije mogao, niti je pokušavao, da podražava ili imitira Ferijev crtački stil. U kasnijim periodima, posebno u poslednjih nekoliko godina, pojavili su se autori koji su svoj crtački stil bazirali na imitiranju, pa čak i doslovnom kopiranju Ferijevog crteža, ali do sada niko nije uspeo da u potpunosti iznese tu ulogu i da svojim likovima ulije istu energiju kao stari majstor. Činjenica je i da je u poslednjih nekoliko godina Ferijev stil na naslovnim ilustracijama i tablama osetno oslabio, što nije čudno, budući da je reč o autoru koji je kročio u devetu deceniju života. Ali Feri ipak nije odustao od crtanja, isto kao što nije odustao ni od prisustva na impresivnom broju festivala. Štaviše, Feri je tokom Sajma knjiga 2008. godine posetio i Beograd kao gost Veselog četvrtka, što je bila, ispostaviće se, jedina prilika da impresivna horda fanova uživo upozna legendu italijanskog stripa i svog dugogodišnjeg idola.

Feri je na svojim plećima izneo 55 godina crtanja naslovnih strana za Zagora, kao i velikog broja epizoda. U pogledu nacrtanih strip tabli u karijeri, broj se penje čak na nekoliko desetina hiljada, a ta činjenica je utoliko fascinantnija što je reč o jednom od retkih autora koji je svoj život u potpunosti posvetio jednom junaku i jednom serijalu. 

Nakon prvih koraka u svetu stripa i serijala Il Fantasma Verde i Thunder Jack, koji je veću popularnost doživeo u Francuskoj i zbog čije produkcije je Feri nakratko napustio domovinu, povratak u Italiju i saradnja sa Serđom Bonelijem donose stvaranje junaka koji će mu obeležiti karijeru. Od osmišljavanja Zagora, od svog zacrtanog puta, Feri je „odstupio” samo u tri prilike. Prvo je nacrtao dve epizode stripa Giuba Rossa, da bi potom 1975. sa Nolitom utemeljio serijal Mister No, za koji je nacrtao prvu priču i prvih 115 naslovnih strana. Poslednji put Feri je napravio iskorak od Zagora kada je nacrtao tri naslovne ilustracije za specijalne brojeve Komandanta Marka. Čitav jedan život i sveobuhvatno stvaralaštvo izuzetnog crtačkog talenta u službi jednog junaka jeste ono što definiše Ferijev rad, a ujedno ove činjenice deplasiraju autore koji tvrde da su promene u pravcima i stilovima neophodne za “čišćenje organizma” i održavanje kreativnosti.

Domaća publika je sve to vreme pratila Ferijev rad sa, može se reći, idolopokloničkim stavom. Publika u Jugoslaviji je često uzimala njegovo ime kao reper kvaliteta epizode, te su priče koje je on radio skoro po pravilu sticale kultni status. Tako je i danas, godinama kasnije, kada se Ferijeve epizode iščekuju na kioscima sa neskrivenim žarom, a svaka nova naslovnica koja se pojavi u Italiji biva propraćena salvama hvalospeva na internetu. Nesretni ratovi i raspad Jugoslavije devedesetih u velikoj su meri unazadili i strip kulturu na ovim prostorima. Dok je susedna Hrvatska imala skoro neprekinut pristup novim i starim avanturama Duha sa Sekirom, Srbija nije bila te sreće. Nakon nekoliko neuspelih izdavačkih projekata, tek je Veseli četvrtak 2008. godine ponovo domaćoj publici omogućio pristup stabilnom izdavačkom programu Zagora, pa samim tim i Galijena Ferija. Osam godina postojanog izdavanja stripova Boneli produkcije, koje je doprinelo tome da veliki broj mladih čitalaca poznaje ime Galijena Ferija u istoj meri koliko i starije generacije koje su odrastale na avanturama Duha sa Sekirom. I kad smo već kod brojki, hajde da stvarno zagrebemo dosadašnji rezultat osmogodišnjeg izdavanja Zagora u Srbiji. Veseli četvrtak objavljuje redovni serijal Zagora od 469. broja „Tajna Sumera“, i u trenutku pisanja ovog teksta (april 2016, prim. aut.) izašlo je 107 svezaka te edicije. Pored toga, objavljeno je svih 27 Specijala (a  uskoro nam se smeši i novi broj), šest svezaka serijala Čiko, 33 Odabrane priče, a vi upravo čitate 26. knjigu kolekcionarske Biblioteke Zagor, koja obuhvata epizode hronološki od početka. Koliko je zapravo prisustvo Galijena Ferija u ovom moru knjiga i svezaka posvećenih Duhu sa Sekirom? Feri je u celosti, ili ređe delimično, nacrtao 18 svesaka od pomenutih 107 redovne serije, to jest 1492 table (što je igrom slučaja i broj koji označava godinu kada je Kolumbo otkrio Ameriku), od kojih je 188 u punom koloru, kao i svih 107 naslovnih strana. Dalje, Feri je autor deset od 27 Specijala, to jest 1356 tabli, 27 naslovnih crteža i šest naslovnih ilustracija propratnih sveščica; zatim, pet od šest svesaka serijala Čiko (650 tabli i šest naslovnih strana), 15 od 33 svesake Odabranih priča (4526 tabli i, jasno, 33 naslovnice), prve priče iz Biblioteke Mister No 1 (117 tabli) i 49 naslovnih strana, zaključno sa sedmom knjigom ove edicije, dve naslovne ilustracije Biblioteke Obojeni program (iako je, istini za volju, u slučaju broja 6 prednost data našem Banetu Kercu, te je njegov crtež stavljen na korice, a Ferijev prebačen na uvodnu stranu) i tri za Specijal Komandanta Marka. Kada tome dodamo i 6443 table iz Biblioteke Zagor, zaključno sa 26. knjigom, kao i 92 naslovne strane, dolazimo do činjenice da je Veseli četvrtak tokom osam i sitan kusur godina objavio 14.584 table i 326 naslovnih strana koje je Galijeno Feri nacrtao, sam ili ređe u saradnji sa drugim autorima. Broj ljubitelja koji su upoznali svet stripa zahvaljujući izvanrednom talentu Galijena Ferija je još veći, jer već decenijama čitave legije čitalaca stasavaju i oblikuju svoje čitalačke ukuse na avanturama Duha sa Sekirom koje je sa takvom lakoćom stvarao.

Zahvaljujući njemu, još od 1968. godine veliki broj aktivnih ljubitelja stripa, i još veći broj usputnih konzumenata ovog sadržaja, prepoznaje lik Duha sa Sekirom. Ovog junaka, često i ne znajući, upijali su sa stranica koje je nacrtao Feri.

Kada je reč o samom crtežu i tehnici Galijena Ferija, tu u prvi plan isplivavaju dinamika likova, i brzina realizacije. Feri je u mlađim danima postizao zapanjujuću brzinu i rutinu pri realizaciji crteža, tako da je vremenom usavršio tehniku finalnog tuširanja grubih skica, a opet je uspevao da održi kvalitet dugi niz godina. Proces usavršavanja i olakšavanja crteža trajao je od prve epizode Zagora. Kada pogledamo „Šumu zamki“ iz 1961. i „Američku odiseju“ iz ove knjige – koja se može uzeti kao jedna od ključnih svesaka i, po mišljenju mnogih, početak tzv. “zlatnog perioda” kako Zagora tako i Ferijevog crteža – možemo videti raspon u kome se kretao njegov crtež i suštinska konceptualna promena u pristupanju odnosa naracije i crteža. Feri je prošao nekoliko faza da bi konačno dospeo do „Američke odiseje“, čime počinje period stvaralaštva čiji kvalitet dominira godinama, može se reći čak do „Demona ludila“ ili „Svetog brega“. Međutim, nakon ovih brojeva i zlatnog perioda Ferijevog crteža usledile su skoro tri decenije kvalitetnog angažovanog rada na serijalu koji je svojeručno stvorio i oblikovao.

No, kad smo već stigli do „Američke odiseje“, ovo je najbolja prilika da sagledamo pun crtež najzrelije Ferijeve faze. Tu zatičemo konačno definisanog Za-Gora Te-Neja koji već nosi odlike Ferijeve fizionomije iz mlađih dana, izražene ali ne prenaglašene muskulature, i koji je, kao i njegov grafički tvorac u svojim najboljim godinama. Crtež je pun i razvijen, bez prenatrpanosti detaljima koji bi gušili scene, sa dinamikom koju retko ko može da dostigne. Pogledajmo samo možda najupečatljivije scene borbe sa majmunima iz „Američke odiseje“, gde dinamika dostiže vrhunac. Takav sadražaj se reflektuje i na ostale priče Galijena Ferija u godinama koje slede. Feri koristi sasvim dovoljan skup linija da dočara gestikulaciju ili mimiku lica, tako da nema nikakve sumnje u emocije aktera pojedinih scena, a to posebno dolazi do izražaja u pričama poput ove, ispunjene jednako teskobom i akcijom. I zaista, „Odiseja“ nije nimalo optimistična pripovest, već svojevrsna avanturistička tragedija u kojoj svako iskušenje bez izuzetka nosi ljudske živote a naše junake stavlja na granice izdržljivosti, i Feri maestralno uspeva da dočara njihovo fizičko i psihičko osipanje. Inspirisana Dojlovim „Iščezlim svetom“, Vernovim „Putem u središte Zemlje“, Homerovom „Odisejom“, pa čak i mitskim podvizima Herakla, „Američka odiseja“ je početak zrele faze i u Nolitinom narativu i u Ferijevom crtežu. U pričama koje slede Nolita i Feri stavljaju svoje junake u sve zahtevnije situacije, u kojima se sve češće ne preza od ljudskih žrtava i tragičnih iskušenja. Za sve to zaslužan je i Ferijev crtež koji postaje merilo za sve generacije i naraštaje. Zagor postaje strip koji mogu konzumirati i mlađi i stariji čitaoci, i gde se, za razliku od prethodnog perioda, avantura, horor, Divlji zapad, fantastika i ostali elementi prepliću u još većoj meri i dižu na viši nivo. „Američka odiseja“ je ujedno i epizoda kojom otpočinje jedan relativno dug period Zagorovog lutanja severnoameričkim meridijanima, u kome će Feri dobiti mogućnost da grafički oblikuje najrazličitije krajolike, od prašuma do pustinja i okeana, čime se probija još jedna barijera jednoobraznosti i do izražaja dolazi Ferijev talenat.

Pustolovine Duha sa Sekirom su dugovečan, avanturistički strip u kome su zastupljeni skoro svi zamislivi elementi: od horora do ljubavne drame. Zagor može biti strip za razbibrigu i laku konzumaciju, ali i višeslojno delo devete umetnosti za dublju analizu. Ferijev crtež je pet i po decenija bio sinonim za tu volatilnost jednog kiosk izdanja i najzaslužniji za njegovu dugovečnost. Koliko je budućnost Zagora sigurna sada kada je ostao i bez drugog roditelja - nije pitanje na koje je lako dati odgovor, ali, kao i kod ljudi, i to je jedan ciklus života. Kako se trenutno čini, domaću publiku u redovnoj ediciji očekuju još tri priče koje je realizovao Galijeno Feri, a koje su objavljene u Italiji pre njegove smrti. Jedfna od njih je i jubilarni 600. broj u boji, dok druga donosi dugo iščekivani povratak profesora Helingena. 

U trenutku smrti Feri je radio na još dve priče, koje će svakako neki od autora privesti kraju, i koje će se pojaviti u doglednoj budućnosti. A kako je Feri vodio Zagora za ruku skoro 55 godina, više je nego jasno da je Duh sa Sekirom spreman da napravi svoje prve samostalne korake, i u tome će ustrajati. Ipak je, zahvaljujući Feriju, Darkvud postao mesto gde je sve moguće, a sada je i on postao deo darkvudskih snova, i njegova će senka i delo biti uvek prisutni. Ako nas je Kristofer Riv naučio da čovek može da leti, Feri nas je naučio kako svako od nas može da izraste u heroja sa orlom na grudima, čak i onda kada se taj orao ne vidi, i kako jedan čovek može da promeni mnogo toga – ako sniva darkvudske snove.

Nikola Dragomirović