четвртак, 04. фебруар 2016.

Biblije iz Tihuane

Popaj i Miki, tvrdi kao kamen



Pornografija i erotika, kao i sve sive zone koje pokrivaju, neodvojiv su deo umetnosti bilo koje vrste. Kolevka demokratije je bila preplavljena itifaličnim prikazima satira koji jure pomamne menade i nimfe davno pre Ćićolininih nestašluka na filmskom platnu. Stari svet je, naravno, drugačijim očima posmatrao ljudsko telo i zadovoljstva koja pruža, a ne sme se zaboraviti da je seksualni čin bio i neodvojiv deo mitologija i religija. Čovek, kao seksualno biće, je uspeo da u tim pradavnim vremenima inkorporira svoj osnovni nagon, neophodan poput disanja i žeđi, u sve pore svog bivstvovanja. A velike civilizacije, i tu pre svega možemo misliti na Rimsko carstvo, su u svom traganju za smislom i besmislom opširno rabile ideju seksualnosti u umetnosti, često u svrhu isključivog zadovoljenja nagona.

Pogledajmo uostalom freske iz Pompeja, magičnim prstom tragedije sačuvane do današnjih dana. Prikazi lascivnosti i seksa prožimaju te drevne rukotvorine, često u pervertidnoj formi do te mere da se termin groteske ustalio u današnjoj kulturi. A to su upravo izvorne groteske, nazvane po zasvedenim prostorijama u kojima su otkrivene, grotama, motiva rezervisanih samo za patricijske oči i čula.



Evropa je imala svoje uspone i padove, kako moralne tako i političke, a nove ideje su često pokopavale prethodna ustrojstva. Tako je drevni kontinent vremenom zapao u formu hrišćanske kulture koja je bila orijentisana, makar prividnom, pokopavanju tih osnovnih ljudskih nagona i sahranjivanju prikaza seksa u javnosti. "Mračni" srednji vek, epoha kada je bog iskoristio svoj godišnji odmor, je gurnuo Evropu u svojevrsni kulturni mrak i jednoumlje, ali su u toj epohi civilizacije Bliskog istoka preuzele ulogu čuvara drevnih saznanja i tradicije Starog sveta. Islam je branio prikaze ljudskog tela, ali nije branio čuvanje drevnih spisa sa lascivnim prikazima, spomenika kulture i stvaranju predivnih primera poezije i proze, često erotskog karaktera. Tako su nastali spisi Ali ibn Nasr al-Katiba iz X veka, kao i Adab al-jins 'inda al-'Arab, Erotski zapisi Arapa, koji su otvoreno govorili o homoseksualnosti i erotici rame uz rame sa ljubavnom poezijom. Da, postojalo je vreme kada je muslimanski svet bio taj emancipovan u odnosu na srednjovekovnu Evropu.
Dolazak novih struja i zbacivanje jarma jednoumlja je doneo i izvesna liberalnija shvatanja u Evropi. Satirični i karikaturni crteži XVII i XVIII veka donose brojne predstave lascivnih i erotskih crteža, često u službi humora i ismevanja socijalnih normi i mode tog doba.
A kako su se pojavljivale nove tehnologije, a samim tim i novi umetnički pravci, erotika i pornografija su ubrzo pomaljale glave u novim medijumima. Fotografija, na primer. Nedugo pošto je osmišljen proces izrade fotografskih zapisa, neko se dosetio i da uslika nagu žensku figuru. Tako je polovinom XIX veka nastao i prvi poznati erotski model, glumica Ada Isaks Menken. Isto tako, film nije dugo čekao od svoje pojave do prvih pornografskih zapisa. Sedmominutni film Le Coucher de la Mariee u kome Luiz Vili izvodi striptiz u kupatilu je snimljen već 1896. godine.

I tu dolazimo i do stripa, forme stvaralaštva čiji je život otpočeo otprilike istovremeno sa filmom. Dolazimo do Biblija iz Tihuane, Tijuana Bibles'.
Strip nije uskočio u pornografiju oberučke poput filma ili fotografije. Naravno, otkad je čovek naučio da koristi olovku, tuš i pero, nije odoleo da naslika zamamne obline svoje komšinice. Masovna pojava pornografskog, ili u najmanju ruku erotskog stripa je čekala do dvadesetih godina XX veka kada se pojavljuju prvi primerci Biblija iz Tihuane. Ali, bili bismo nepravedni da Biblije iz Tihuane posmatramo isključivo u kontekstu pornografskog stripa. Reč je o kratkim stripovima, skoro po pravilu od osam strana, malog formata i štampanih na lošem papiru. Otud i alternativni naziv za njih – Eight pagers. Osnovni koncept Biblija je satirično-pornografski, i na svojim stranicama su ugošćavali brojne poznate ličnosti iz popularne ili opšte kulture u periodu od dvadesetih do šezdesetih godina u Americi. No, krenimo redom.

Tijuana Bibles', Eight pagers, Two-by-fours, Jo-Jo-books, sve su nazivi za ove stripove od osam strana veličine dlana, humorističko-pornografskog sadržaja. Pojava Biblija se podudara sa epohom "Velike depresije", ekonomske krize koja je pogodila Ameriku dvadesetih godina XX veka, kada je običan narod bio pogođen talasom besparice i nezaposlenosti i kada je bilo kakav vid jeftine zabave bio dočekivan raširenih ruku. U tom turbulentnom vremenu Biblije iz Tihuane su bile široko prihvaćen oblik zabave. No, razlog za to nije bio isključivo pornografske prirode. Autori Biblija su u lascivne situacije na svoje stranice smeštali širok dijapazon likova iz drugih formi popularne kulture, pa su se tako u Eight pagersima našli Popaj, Pera Ždera, Oliva, Miki Maus, Paja Patak, Beti Bup, Siroče Eni, Dik Trejsi, Bil i Bul, Snežana i brojni drugi. Smatra se da je prvi strip koji je "skinut" za potrebe Biblija bio Tillie the Toiler, dnevni geg strip King Fičers sindikata. Nakon toga se klupko razmotavalo i skoro nijedan junak ili junakinja nisu pošteđeni. A ne treba imati iluzije, Biblije nisu nimalo naivno štivo. Ti kratki stripovi su uspevali da ovekoveče sve zamislive i nezamislive vrste seksualnih igrarija, ne štedeći nikoga, pa nije bilo nimalo neobično da Paja Patak, "tvrd kao kamen", prevari Mikija, ako već ne uspe kod Pate ili Mini.
Kasnije su u lascivne situacije smeštani glumci i glumice, političari i javne ličnosti, uz čitav arsenal seksističkih ili rasnih stereotipa. I to je sve bilo ok. Konzumenti Biblija iz Tihuane su tačno znali šta kupuju i od koga.

Kad smo već kod toga "od koga", ni to nije u potpunosti tačno. Autori, proizvođači i distributeri Biblija iz Tihuane su nam u potpunosti nepoznati. Do četrdesetih su Biblije označavane fiktivnim izdavačkim kućama poput London press iz Londona ili Tobacco Publishing co. iz Havane, što je bila samo mera odvraćanja pažnje eventualnim interesentima iz policije ili pravosuđa. Slično kao što su piratski stripovi devedesetih u Srbiji nosili impresume fiktivnih bosanskih izdavača. Biblije su izvorni i autentični proizvod SAD-a, i tu nema najmanje sumnje. Termin Biblije iz Tihuane potiče iz četrdesetih godina, jer su tada "proturene" priče da se proizvode i štampaju u Tihuani u Meksiku, što je bilo istina koliko i da su poreklom iz Beograda. Ali, termin je ostao, i autentični oblik andergraund stripa Sjedinjenih država je postao i ostao Tijuana Bibles'.

Dakle, o štamparima ne znamo ništa. A o autorima? Još manje. Oni su se krili iza pseudonima, i ostaje nam samo sumnja da se određeni crtač Biblija  može povezati sa nekim imenom. Ali, ruku na srce, Biblije su sa grafičke strane užasni primerci stripa. Crtež i njegov kvalitet nikada nije bio cilj neke uzvišene aspiracije autora kada je ova vrsta stripa u pitanju. Čast izuzecima. Danas raspolažemo sa nekoliko desetina poznatih pseudonima, koji su iznedrili neverovatnih hiljadu stripova, možda i više, koje danas nazivamo Tijuana Bibles'. Mr. Prolific, Mr. Dislexyc, Blackjack i Elmer Zilch su neka od imena koje najčešće možemo videti potpisane ispod crteža u Biblijama. Postoji osnovana sumnja da se iza pseudonima Mr. Prolific krio zapravo ilustrator Dok Rankin, ali ti navodi nikada nisu dokazani. Doduše, Dok jeste nacrtao kasnih tridesetih jedan strip od dvadesetak stranica po imenu You Nazi Man, koji se po stepenu bizarnosti može smestiti kao krunski dragulj na kruni svih Biblija iz Tihuane, i gde je glavni protagonista u seksualnoj, pedofilskoj i kanibalističkoj tiradi – Adolf Hitler. Ali činjenica ostaje da su Biblije najčešće zbrzano i neuredno nacrtani stripovi, kod kojih je bilo važnije da je glavni lik prepoznatljiv i da publika može da ga poveže sa stvarnim likom. Umetnici, u širokom značenju te reči, su imali na umu da je naslov morao da se što brže pojavi u prodaji, kao i da ih neko može zakonski goniti za pravljenje ovih stripova, jer je ipak reč o pornografskom materijalu. Mada, Art Špigelman, poznati strip umetnik i autor Mausa, a ujedno i veliki poznavalac istorije stripa i Biblija iz Tihuane, navodi da nije poznato da je ikada neko odgovarao za crtanje i štampu ovih stripova. Distribucija je bila druga stvar.

Distribucija Biblija iz Tihuane, naravno, nije išla na kioske i prodavnice. To bi bilo protivzakonito. Biblije su se prodavale za male pare "ispod tezge", u pabovima, pivnicama, svim opskurnim okupljalištima nižeg staleža, posebno muškaraca. Poznato je da je tokom Svetskog sajma 1939. godine praćen čovek koji je prodavao Biblije iz gepeka svog auta. Policija ga je pratila do skladišta, gde je uhapšen sa svojim saradnikom i pritom je zaplenjeno 350.000 primeraka Biblija. Prvo poznato hapšenje i zaplena Biblija je iz 1929. godine, kada je pronađena izvesna količina ovih stripova u školskom ormariću u gradiću Tera Hojte. A najveća poznata zaplena potiče iz 1942. godine kada je u Južnom Bronksu FBI agent Foksvort otkrio skladište sa četiri tone materijala. Dakle, distribucija pornografskog materijala je bila zabranjena, i do hapšenja je dolazilo. A od Drugog svetskog rata, kada je puritanizam SAD-a u porastu i kada se stripovi svejedno nalaze na udaru kritike vođene doktorom Vertamom, najopsežnije akcije policije i FBI-a uperene protiv Biblija iz Tihuane su bile usmerene ka načinima prenošenja štampanog materijala. Naime, slanje pornografskog materijala poštom je bilo grubo kršenje federalnih propisa, i tvorci ovih publikacija nisu želeli na taj način da privlače pažnju sudskih organa. Tako se distribucija Biblija na prodajna mesta odigravao uglavnom iz gepeka automobila i tajnih prekrada u kombijima i kamionima. Policija i FBI nisu imali toliko široka ovlašćenja da jure pojedinačne automobile koji prenose male količine pornografskih stripova, niti su želeli da ulažu ljudstvo i koordinaciju u nešto što su i sami posmatrali kao beznačajan vid zabave za muškarce. I nije im puno značilo što ovi stripovi koje se prodaju ispod žita krše određene zakone u pogledu licence i autorskih prava. Amerika je pedesetih imala daleko veće neprijatelje, stvarne i izmaštane.

Ali, ostavština Biblija nije zanemarljiva. One su otvorile, ili makar otškrinule, vrata mnogo liberalnijem i provokativnijem shvatanju stripa. Publika Biblija nije nezanemarljiva, reč je o milionima prodatih primeraka i preko hiljadu poznatih stripova, koji su 40 godina bili izduvni ventil velikom broju ljudi. U stripu Watchmen (Nadzirači) Alana Mura, jedna od junakinja stare garde, Sali Jupiter, čuva primerak Biblije iz Tuhuane rađene po njenom liku. Takođe, Biblije  možemo videti u filmu Zelena milja u rukama svima neomiljenog čuvara Persija Vitmora.
A i kralj erotike, Hju Hefner je pokušao da objavi nekoliko Biblija koje je nevešto nacrtao pedesetih godina.
Sve u svemu, era Biblija iz Tihuane je okončana početkom šezdesetih, kada su erotika i pornografija počele da ulaze na šira vrata širom Sjedinjenih država. Loše odštampani i još lošije nacrtani stripovi više nisu bili interesantni niti dovoljno provokativni. Danas nije teško naći i strip sa lezbejskim jednorozima (Genus n.20, Venus comics 1996), sado-mazo časnom sestrom u koži (Tales from the leather nun, Last gasp 1973) ili gej kamiondžijama koji su slobodna inspiracija Planini Broukbek (Trucker fags in denial, Fantagraphics 2004). Ali u vreme Biblija takav sadržaj nije bio dostupan. Danas je mesto Biblijama iz Tihuane na aukcijskim sajtovima i istoriji devete umetnosti kao primer jedne od najautentičnijih formi alternativne strip kulture u Americi XX veka.

Nikola Dragomirović

Нема коментара:

Постави коментар