Pre tačno godinu dana, 2. aprila 2016. godine,
preminuo je Galijeno Feri, grafički tvorac Zagora.
Tom prilikom sam napisao In memoriam
za izdavačku kuću Veseli četvrtak, koji je objavljen u sledećoj knjizi
„Biblioteke Zagor”. To je bio moj oproštaj od umetnika kojeg se sećam od ranog
detinjstva. Pročitao sam hiljade stripova, sa svih meridijana, ali i dalje
jednom mesečno kupujem na trafici nove epizode Zagora, od kog sam ispratio sve zamislive brojeve na
srpskohrvatskom, srpskom ili hrvatskom, a poneke i na italijanskom. Veseli
četvrtak će relativno ubrzo objaviti i poslednju naslovnicu koju je Feri
nacrtao, Zenith 665: Gli assassini venuti
dallo spazio, i nestaće poslednji trag detinjstva za mnoge od nas.
Ovom prilikom, uz saglasnost urednika Veselog četvrtka,
a povodom godišnjice Ferijeve smrti, prenosim u celosti In memoriam iz knjige 26 „Biblioteke Zagor”, bez izmena.
Još jednom: Zbogom, Feri!
______________________________________
In memoriam: Galijeno Feri (1929–2016)
Odlazak u darkvudske snove
Zagor je tokom svojih pedeset i pet godina postojanja prerastao termin strip
serijala i postao je fenomen u evropskoj, a posebno italijanskoj devetoj
umetnosti. Na prostoru bivše Jugoslavije, među čitalačkom publikom koja je u
velikoj meri odrastala na stripovima Boneli produkcije i na Alanu Fordu, Zagor je bez ikakve sumnje jedan od najpopularnijih junaka. Fenomen
Zagora u Jugoslaviji utoliko je
značajniji što su na temelju avantura ovog junaka odrasle čitave generacije
obožavalaca devete umetnosti. Veliki broj ljudi koji se danas bave stripom,
bilo profesionalno ili fanovski, i koji se kreću u širokom krugu svetske strip
produkcije, uglavnom su svoje prve stidljive korake u ovoj sferi umetnosti
napravili kupujući na trafikama sveščice o junaku sa crvenom majicom i orlom na
grudima, i naslovnim stranama potpisanim sa “Ferri G.”. A taj potpis je u epohi
bez interneta bio mističan koliko i sam Zagor. Znali smo za imena Galijena
Ferija i Gvida Nolite, pored šačice drugih koji su potpisivali serijal, i znali
smo da ta dva imena vezujemo za najpoznatije avanture Duha sa sekirom.
Nedugo nakon obeležavanja pedesetogodišnjice
serijala u Italiji, 26. septembra 2011. godine napustio nas je Serđo Boneli,
jedan od tvoraca Zagora, koji se dugo
krio iza pseudonima Gvido Nolita. Zagor je
već ped decenija postojao među nama, i nije izgubio na svom šarmu ni kada su u
naše živote ušli Mebijus, Romita, Prat ili Breća. Već dugo nije bilo tajni kada
su u pitanju njegovi autori i tvorci. Znali smo ko je Nolita i ko je Feri.
Znali smo sve o nastanku lika, njegovim sve brojnijim autorima, krizama i
preporodima serijala, novim planovima i mogućim perspektivama. Zagor je bio i ostao jedan od
najpopularnijih junaka uprkos krizi u domaćem strip izdavaštvu i beskrajnim
nizovima novih izdanja koja su uplovila u naše živote. Veseli četvrtak već
relativno dug niz godina snabdeva kioske avanturama Duha sa Sekirom, ne
propuštajući priliku da mlađe i manje iskusne čitaoce upozna podjednako sa
starim i novim epizodama.
I dok je Serđo Boneli napustio mesto
scenariste 30 godina pre smrti, a i pored toga ostao jedno od dva eponimna
simbola serijala, Galijeno Feri je ostao uz svog junaka - makar do danas.
Legenda italijanskog stripa i tvorac Duha sa Sekirom, Galijeno Feri napustio je
ovaj svet u subotu 2. aprila 2016. godine. Vest je izazvala svojevrstan šok
među brojnom publikom, i pored činjenice da je Feri 21. marta napunio 87 godina
- svi su očekivali da je večan koliko i junak kojeg je stvorio. Možda i jeste.
Ako se vodimo produkcijom, teško da se bilo
koji autor stripova može meriti sa Galijenom Ferijem, što ga i svrstava u red
legendi devete umetnosti. Prvi broj Zagora
ugledao je svetlost dana u junu 1961. godine, i od tog dana pa sve do danas
svaku naslovnu stranicu serijala nacrtao je Feri, što bi bilo podvig samo po
sebi da je reč samo o redovnim epizodama. Ali Feri je nacrtao i naslovne
ilustracije svih Specijala, posebnih
kolornih priča koje će kod nas biti objavljene u okviru Biblioteke Obojeni program, Almanaha,
Giganata, Maksija i bilo koje druge vanredne sveske Zagora, i pritom je bio i ostao autor najvećeg broja tabli
dogodovština Duha sa Sekirom. Prvi broj Zagora
u Jugoslaviji na kioscima se pojavio
1968. godine, samo sedam godina nakon premijere u Italiji. Sada već zlata
vredan trinaesti broj Zlatne serije –
„Nasilje u Darkvudu”, doneo je epizodu iz znatno zrelije faze Ferijevog
stvaralaštva nego što je bio slučaj u prvim epizodama, a i sama naslovna strana
bila je daleko smelija od onih sa drugih stripova iz tog perioda. Figura Duha
sa Sekirom u prvom planu, u izazivačkom stavu i sa vojnim logorom u pozadini,
podsećala je više na likove iz američkih superherojskih stripova nego na klasičan
strip o Divljem zapadu.
Može se reći da su se brojni čitaoci u Jugoslaviji već
tada upecali na šarm ovog nesvakidašnjeg avanturističkog stripa i njegovog
likovnog tvorca. Dok je Nolita bilo ime iz senke koje se povremeno pojavljuje
posle natpisa “scenario”, Feri je brzo postao prepoznatljiv pečat celog
serijala i likovni odraz koji je već tada odskakao od drugih autora koji su se
povremeno pojavljivali. Kako je produkcija rasla, te su i drugi crtači, poput
Binjotija ili Senje, pored već prisutnog Donatelija, pristupali stvaranju novih
avantura, niko nije mogao, niti je pokušavao, da podražava ili imitira Ferijev
crtački stil. U kasnijim periodima, posebno u poslednjih nekoliko godina,
pojavili su se autori koji su svoj crtački stil bazirali na imitiranju, pa čak
i doslovnom kopiranju Ferijevog crteža, ali do sada niko nije uspeo da u
potpunosti iznese tu ulogu i da svojim likovima ulije istu energiju kao stari
majstor. Činjenica je i da je u poslednjih nekoliko godina Ferijev stil na
naslovnim ilustracijama i tablama osetno oslabio, što nije čudno, budući da je
reč o autoru koji je kročio u devetu deceniju života. Ali Feri ipak nije
odustao od crtanja, isto kao što nije odustao ni od prisustva na impresivnom
broju festivala. Štaviše, Feri je tokom Sajma knjiga 2008. godine posetio i
Beograd kao gost Veselog četvrtka, što je bila, ispostaviće se, jedina prilika
da impresivna horda fanova uživo upozna legendu italijanskog stripa i svog
dugogodišnjeg idola.
Feri je na svojim plećima izneo 55 godina
crtanja naslovnih strana za Zagora,
kao i velikog broja epizoda. U pogledu nacrtanih strip tabli u karijeri, broj
se penje čak na nekoliko desetina hiljada, a ta činjenica je utoliko
fascinantnija što je reč o jednom od retkih autora koji je svoj život u
potpunosti posvetio jednom junaku i jednom serijalu.
Nakon prvih koraka u svetu
stripa i serijala Il Fantasma Verde i
Thunder Jack, koji je veću
popularnost doživeo u Francuskoj i zbog čije produkcije je Feri nakratko
napustio domovinu, povratak u Italiju i saradnja sa Serđom Bonelijem donose
stvaranje junaka koji će mu obeležiti karijeru. Od osmišljavanja Zagora, od
svog zacrtanog puta, Feri je „odstupio” samo u tri prilike. Prvo je nacrtao dve
epizode stripa Giuba Rossa, da bi
potom 1975. sa Nolitom utemeljio serijal Mister
No, za koji je nacrtao prvu priču i prvih 115 naslovnih strana. Poslednji
put Feri je napravio iskorak od Zagora
kada je nacrtao tri naslovne ilustracije za specijalne brojeve Komandanta Marka. Čitav jedan život i
sveobuhvatno stvaralaštvo izuzetnog crtačkog talenta u službi jednog junaka
jeste ono što definiše Ferijev rad, a ujedno ove činjenice deplasiraju autore
koji tvrde da su promene u pravcima i stilovima neophodne za “čišćenje
organizma” i održavanje kreativnosti.
Domaća publika je sve to vreme pratila Ferijev
rad sa, može se reći, idolopokloničkim stavom. Publika u Jugoslaviji je često
uzimala njegovo ime kao reper kvaliteta epizode, te su priče koje je on radio
skoro po pravilu sticale kultni status. Tako je i danas, godinama kasnije, kada se
Ferijeve epizode iščekuju na kioscima sa neskrivenim žarom, a svaka nova
naslovnica koja se pojavi u Italiji biva propraćena salvama hvalospeva na
internetu. Nesretni ratovi i raspad Jugoslavije devedesetih u velikoj su meri
unazadili i strip kulturu na ovim prostorima. Dok je susedna Hrvatska imala
skoro neprekinut pristup novim i starim avanturama Duha sa Sekirom, Srbija nije
bila te sreće. Nakon nekoliko neuspelih izdavačkih projekata, tek je Veseli
četvrtak 2008. godine ponovo domaćoj publici omogućio pristup stabilnom
izdavačkom programu Zagora, pa samim
tim i Galijena Ferija. Osam godina postojanog izdavanja stripova Boneli
produkcije, koje je doprinelo tome da veliki broj mladih čitalaca poznaje ime
Galijena Ferija u istoj meri koliko i starije generacije koje su odrastale na
avanturama Duha sa Sekirom. I kad smo već kod brojki, hajde da stvarno
zagrebemo dosadašnji rezultat osmogodišnjeg izdavanja Zagora u Srbiji. Veseli
četvrtak objavljuje redovni serijal Zagora
od 469. broja „Tajna Sumera“, i u
trenutku pisanja ovog teksta (april 2016, prim. aut.) izašlo je 107 svezaka te
edicije. Pored toga, objavljeno je svih 27 Specijala
(a uskoro nam se smeši i novi broj),
šest svezaka serijala Čiko, 33 Odabrane priče, a vi upravo čitate 26.
knjigu kolekcionarske Biblioteke Zagor,
koja obuhvata epizode hronološki od početka. Koliko je zapravo prisustvo
Galijena Ferija u ovom moru knjiga i svezaka posvećenih Duhu sa Sekirom? Feri
je u celosti, ili ređe delimično, nacrtao 18 svesaka od pomenutih 107 redovne
serije, to jest 1492 table (što je igrom slučaja i broj koji označava godinu
kada je Kolumbo otkrio Ameriku), od kojih je 188 u punom koloru, kao i svih 107
naslovnih strana. Dalje, Feri je autor deset od 27 Specijala, to jest 1356 tabli, 27 naslovnih crteža i šest naslovnih
ilustracija propratnih sveščica; zatim, pet od šest svesaka serijala Čiko (650 tabli i šest naslovnih
strana), 15 od 33 svesake Odabranih priča
(4526 tabli i, jasno, 33 naslovnice), prve priče iz Biblioteke Mister No 1 (117 tabli) i 49 naslovnih strana, zaključno
sa sedmom knjigom ove edicije, dve naslovne ilustracije Biblioteke Obojeni program
(iako je, istini za volju, u slučaju broja 6 prednost data našem Banetu Kercu,
te je njegov crtež stavljen na korice, a Ferijev prebačen na uvodnu stranu) i
tri za Specijal Komandanta Marka. Kada tome dodamo i 6443 table iz Biblioteke Zagor, zaključno sa 26.
knjigom, kao i 92 naslovne strane, dolazimo do činjenice da je Veseli četvrtak
tokom osam i sitan kusur godina objavio 14.584 table i 326 naslovnih strana
koje je Galijeno Feri nacrtao, sam ili ređe u saradnji sa drugim autorima. Broj
ljubitelja koji su upoznali svet stripa zahvaljujući izvanrednom talentu
Galijena Ferija je još veći, jer već decenijama čitave legije čitalaca
stasavaju i oblikuju svoje čitalačke ukuse na avanturama Duha sa Sekirom koje
je sa takvom lakoćom stvarao.
Zahvaljujući njemu, još od 1968. godine veliki
broj aktivnih ljubitelja stripa, i još veći broj usputnih konzumenata ovog
sadržaja, prepoznaje lik Duha sa Sekirom. Ovog junaka, često i ne znajući,
upijali su sa stranica koje je nacrtao Feri.
Kada je reč o samom crtežu i tehnici Galijena
Ferija, tu u prvi plan isplivavaju dinamika likova, i brzina realizacije. Feri
je u mlađim danima postizao zapanjujuću brzinu i rutinu pri realizaciji crteža,
tako da je vremenom usavršio tehniku finalnog tuširanja grubih skica, a opet je
uspevao da održi kvalitet dugi niz godina. Proces usavršavanja i olakšavanja
crteža trajao je od prve epizode Zagora.
Kada pogledamo „Šumu zamki“ iz 1961. i „Američku odiseju“ iz ove knjige – koja
se može uzeti kao jedna od ključnih svesaka i, po mišljenju mnogih, početak
tzv. “zlatnog perioda” kako Zagora
tako i Ferijevog crteža – možemo videti raspon u kome se kretao njegov crtež i
suštinska konceptualna promena u pristupanju odnosa naracije i crteža. Feri je
prošao nekoliko faza da bi konačno dospeo do „Američke odiseje“, čime počinje
period stvaralaštva čiji kvalitet dominira godinama, može se reći čak do „Demona
ludila“ ili „Svetog brega“. Međutim, nakon ovih brojeva i zlatnog perioda
Ferijevog crteža usledile su skoro tri decenije kvalitetnog angažovanog rada na
serijalu koji je svojeručno stvorio i oblikovao.
No, kad smo već stigli do „Američke odiseje“,
ovo je najbolja prilika da sagledamo pun crtež najzrelije Ferijeve faze. Tu
zatičemo konačno definisanog Za-Gora Te-Neja koji već nosi odlike Ferijeve
fizionomije iz mlađih dana, izražene ali ne prenaglašene muskulature, i koji
je, kao i njegov grafički tvorac u svojim najboljim godinama. Crtež je pun i
razvijen, bez prenatrpanosti detaljima koji bi gušili scene, sa dinamikom koju
retko ko može da dostigne. Pogledajmo samo možda najupečatljivije scene borbe
sa majmunima iz „Američke odiseje“, gde dinamika dostiže vrhunac. Takav
sadražaj se reflektuje i na ostale priče Galijena Ferija u godinama koje slede.
Feri koristi sasvim dovoljan skup linija da dočara gestikulaciju ili mimiku
lica, tako da nema nikakve sumnje u emocije aktera pojedinih scena, a to
posebno dolazi do izražaja u pričama poput ove, ispunjene jednako teskobom i
akcijom. I zaista, „Odiseja“ nije nimalo optimistična pripovest, već svojevrsna
avanturistička tragedija u kojoj svako iskušenje bez izuzetka nosi ljudske
živote a naše junake stavlja na granice izdržljivosti, i Feri maestralno uspeva
da dočara njihovo fizičko i psihičko osipanje. Inspirisana Dojlovim „Iščezlim svetom“, Vernovim „Putem u središte
Zemlje“, Homerovom „Odisejom“, pa čak i mitskim podvizima Herakla, „Američka
odiseja“ je početak zrele faze i u Nolitinom narativu i u Ferijevom crtežu. U
pričama koje slede Nolita i Feri stavljaju svoje junake u sve zahtevnije
situacije, u kojima se sve češće ne preza od ljudskih žrtava i tragičnih
iskušenja. Za sve to zaslužan je i Ferijev crtež koji postaje merilo za sve
generacije i naraštaje. Zagor postaje
strip koji mogu konzumirati i mlađi i stariji čitaoci, i gde se, za razliku od
prethodnog perioda, avantura, horor, Divlji zapad, fantastika i ostali elementi
prepliću u još većoj meri i dižu na viši nivo. „Američka odiseja“ je ujedno i
epizoda kojom otpočinje jedan relativno dug period Zagorovog lutanja
severnoameričkim meridijanima, u kome će Feri dobiti mogućnost da grafički
oblikuje najrazličitije krajolike, od prašuma do pustinja i okeana, čime se
probija još jedna barijera jednoobraznosti i do izražaja dolazi Ferijev
talenat.
Pustolovine Duha sa Sekirom su dugovečan,
avanturistički strip u kome su zastupljeni skoro svi zamislivi elementi: od
horora do ljubavne drame. Zagor može
biti strip za razbibrigu i laku konzumaciju, ali i višeslojno delo devete
umetnosti za dublju analizu. Ferijev crtež je pet i po decenija bio sinonim za
tu volatilnost jednog kiosk izdanja i najzaslužniji za njegovu dugovečnost.
Koliko je budućnost Zagora sigurna
sada kada je ostao i bez drugog roditelja - nije pitanje na koje je lako dati
odgovor, ali, kao i kod ljudi, i to je jedan ciklus života. Kako se trenutno
čini, domaću publiku u redovnoj ediciji očekuju još tri priče koje je
realizovao Galijeno Feri, a koje su objavljene u Italiji pre njegove smrti.
Jedfna od njih je i jubilarni 600. broj u boji, dok druga donosi dugo
iščekivani povratak profesora Helingena.
U trenutku smrti Feri je radio na još
dve priče, koje će svakako neki od autora privesti kraju, i koje će se pojaviti
u doglednoj budućnosti. A kako je Feri vodio Zagora za ruku skoro 55 godina, više je nego jasno da je Duh sa
Sekirom spreman da napravi svoje prve samostalne korake, i u tome će ustrajati.
Ipak je, zahvaljujući Feriju, Darkvud postao mesto gde je sve moguće, a sada je
i on postao deo darkvudskih snova, i njegova će senka i delo biti uvek
prisutni. Ako nas je Kristofer Riv naučio da čovek može da leti, Feri nas je
naučio kako svako od nas može da izraste u heroja sa orlom na grudima, čak i onda
kada se taj orao ne vidi, i kako jedan čovek može da promeni mnogo toga – ako
sniva darkvudske snove.
Nikola Dragomirović