Odvedi me tamo, gde su čuda moguća...
Univerzumi stripa, posebno u okviru jednog izdavača, su isprepletane kohezivne strukture čiji je narastajući trend, pa i prohtev čitalaca, međusobni krosoveri dva ili više junaka. Ova pojava je najzastupljenija u američkom superherojskom stripu, ali ni Boneli produkcija nije više imuna na ovakav vid privlačenja publike. Najveći razlog zašto se izdavači upuštaju u ovako ambiciozne, pa čak i rizične postupke su svakako tržišne prirode, a opet uzrokovane uspesima priča poput Crisis on infinite Earths, Civil war ili Final crisis.
Kada je reč o, nama najpristupačnijoj, Boneli produkciji, stvari su donekle smirenije. Kod Boneli junaka nema impresivnih krosovera, epskih bitaka gde učestvuje nekoliko desetina junaka istog izdavača u očajničkoj borbi protiv univerzalnog zla. I nadajmo se da ih neće ni biti, jer bi to značilo krajnju banalizaciju ovog izdavača. Razlog za to je, pre svega, vremenska i prostorna barijera koju ovi junaci ne mogu preći. Zagor živi u prvoj polovini XIX veka, dok se Teks, koji mu je vremensko/prostorno najsrodniji, kreće u okruženju mlađem čak pola veka. Mister No, čika Marti i Dilan Dog su u još većem hijatusu od ovih klasičnih junaka. Doduše, putanje ova tri junaka se čak ponekad i ukrste, što smo mogli videti u susretima Martija i Dilana na stranicama edicije Dilan Dog Superbuk u izdanju Veselog četvrtka, dok nam "Obojeni program" 3 Veselog četvrtka donosi niz minijatura interakcije Dilana sa nekoliko junaka Bonelija – Napoleon, Marti, Mister No i Nejtan Never. Domaća publika nije imala priliku da pročita avanturu u kojoj se susreću Marti Misterija i Mister No, a koja je objavljena u okviru Mister No specijala pod nazivom Fuga da Skynet. Domaći izdavač Arkona je objavio dve knjige sa susretima Marti Misterije i futurističkog Nejtana Nevera, krajnje potcenjenog i još manje objavljivanog kod nas (eh!). U epizodama Zarobljenik budućnosti i Tajna baze "Drugde" autori na veoma domišljat način prevazilaze tu viševekovnu vremensku barijeru, a da ne uključuju putovanje kroz vreme niti druge dimenzije. Tu nije kraj susretima ova dva junaka, ali je domaća publika zasad beznadežno uskraćena za epizode iz redovne serije Nejtana Nevera, gde je ujedno i epilog celokupne sage sa Atlantidom koja je jedno od karakterističnih pečata celokupnog Martija Misterije. Mister No se do sada nije direktno pojavljivao u serijalu Nejtan Never, iako postoje brojne reference koje aktuelizuju njegovo prisustvo u prošlosti ovog pomalo postapokaliptičnog sveta.
I tu dolazimo do poslednje aktuelnosti u domaćem Boneli izdavaštvu, koje je kod nas većinom povezano sa Veselim četvrtkom. Biblioteka "Obojeni program" nam donosi priče iz kolor edicija više junaka ove izdavačke kuće. Osmi broj ove edicije je rezervisan za susret relativno novijeg junaka Bonelija – Dragonera – i žive legende stripa na našim prostorima – Zagora. Susret Zagora i Dragonera sa naslovom Pustolovina u Darkvudu, ovaj put je realizovan u priči u boji na 128 stranica, po scenariju Stefana Vijetija i sa crtežom Valtera Venturija.
Prvo se postavlja pitanje zašto baš ta dva junaka da ukrste mačeve... Sekire... Da podele stranice. Dragonera od ostatka Boneli univerzuma – a sve više smo svesni da se radi o jednom kosmosu junaka koji postoje na istoj Zemlji u različitim periodima – deli više od vremena i prostora. Dragonero je serijal o drugoj dimenziji, svetu magije i mačeva, epske fantastike čija popularnost već duže vreme narasta širom sveta. Svesni smo da susret Dragonera sa bilo kojim junakom Boneli univerzuma ujedno znači i cepanje te međudimenzijske barijere. E, otud i Zagor u celoj priči. To je prvi razlog: Zagor iza sebe ima pozamašnu tradiciju odlaska u dimenzije mača i magije, vilenjaka i orka, demona i drevnih bogova. Drugi razlog je – jer je to Zagor, zaboga. Šta je više cool od toga da Zagor prošeta van Darkvuda. Ali, ovaj put nije Zagor taj koji prošeta među granicama dimenzija (ili jeste...?). Jedna od prvih Zagorovih eskapada tog tipa se odigrala u epizodama koje je napisao Ticijano Sklavi i nacrtao pokojni Franko Donateli.
Čuvene Horde zla, kod Veselog četvrtka objavljene u ediciji "Odabrane priče" 1 – Crni gospodar, odvele su Zagora u zemlju Gondor pomoću drevne knjige (fentezi kliše bez premca), pravo u zagrljaje goblina, zmaja, tačno dva čarobnjaka i horde živih kostura. Kasnije nas Bozeli i Torićeli vode u jednu drugu izmaštanu zemlju, Tir-Na-Nog, u specijalnom broju Zagora 11, kod Veselog četvrtka "Specijal" 4 – Princ vilenjaka.
Bozeli nam sad donosi malo razrađeniju priču u kojoj bolje upoznajemo taj paralelni svet bajki i legendi, dok je ovaj specijal ujedno i najbolji Torićelijev rad na Zagoru. Tu se Torićeli u neku ruku i deklariše ao autor koji će biti zadužen za slične Zagorove priče. U zasad poslednjem pojavljivanju čarobnjaka Kandraksa, kod nas objavljenom u "odabranim pričama" 32 – Povratak Kandraksa, u priči sastavljenoj iz tri segmenta, Torićeli je bio zadužen za ilustraciju Zagorovog odlaska u zemlje iz irskih legendi, gde se borio rame uz rame sa drevnim keltskim junacima protiv Mračnog Dona. Torićeli je taj put doneo srodan crtački stil, malo manje impresivan nego u Princu vilenjaka, ali opet dobar rad.
U prvom Gigantu Zagor, zaslužno zamrloj ediciji Zagora na velikom formatu koju domaća publika u Srbiji nije imala prilike da čita, Torićeli je opet na papir doneo demone, orke i druga izmaštana stvorenja, koja su ovaj put prešla granice legendi i mašte u Darkvud, ali sama priča je daleko ispod očekivane.
I konačno, dolazimo do najnovijeg izdanja Veselog četvrtka, "Obojenog programa" 8 – Pustolovina u Darkvudu. Ali, ovaj put to nije priča o Zagoru. Zagor ovde nastupa kao pomalo mistični heroj iz drugog sveta, pošto je osnova narativa smeštena u svet Dragonera. Jan i Gmor su ti koji prelaze prag između svetova, i pretnja po Darkvud dolazi iz njihovog sveta. Epika Dragonerovog univerzuma i atmosfera Zagorovog vestern ambijenta su lepo ukomponovane, i jedina zamerka može da se usmeri na dužinu avanture, pošto je 128 stranica stvarno malo za ozbiljniju razradu priče. Ali, bez obzira na to, ova mešavina atmosfera stvarno razonodi i uvuče čitaoca u jedan nesvakidašnji i retko viđani aspekt Bonelija. Naravno, nije ovde reč o najboljoj priči nijedne od ove dve serije. Ipak, osnovna svrha je ispoštovana – zabava je tu, neobičnost priče isto tako. Stefano Vijeti je dokazano kvalitetan scenarista kada je o Dragoneru reč, a bonelijevski zanat je izoštrio višekodišnjim radom na serijalu Nejtan Never koji u Italiji uživa veliku popularnost (eh!), i otud akcenat priče na ovom izmaštanom dvojcu Jan-Gmor, dok se primećuje da je daleko manje vičan oslikavanju Zagorovog sveta, koji u nekim segmentima daleko više podseća na predele gde vladaju magija i zmajevi. Jan i Gmor, dakle, prelaze prag svetova i stižu u Darkvud, i prvi susret sa našim starim junacima će se odigrati kako i treba – okršajem. Tu su, naravno, umešani i guli, džinovi i jedan zli tehnokrata Oram Tais.
I Valter Venturi je ovde odradio prilično kvalitetan posao kada je o crtežu reč. Nakon prvog kolor Zagora, kod nas objavljenog kao "Obojeni program" 2 – Duhovi kapetana Fišlega, i jednog Zagor Specijala (broj 27) – Kristofer mora umreti, postoje naznake da će ovaj autor postati daleko redovniji crtač na Zagoru – makar dok ga ne ugrabi plaćenija redakcija.
Još jedna interesantna pojava: znamo da su sve naslovnice Zagora, bez izuzetka rad pokojnog Galijena Ferija. "Obojeni program" 6 – Prošlost Džimija Gitare je nosio naslovnicu koja je rad Baneta Kerca, ali to je slučaj samo u domaćem izdanju. U originalnom izdanju Bonelija naslovnica je rad Galijena Ferija. Ovo je prvo izdanje Zagora, bilo koje vrste u Italiji, koje u originalu krasi naslovnica koja nije rad pokojnog Ferija, već zapravo Rubinija, autora čiji rad možemo da pratimo i u najnovijim kiosk izdanjima Zagora 107-109 Veselog četvrtka.
Konačni sud o Pustolovini u Darkvudu može biti sasvim pozitivan, samo uz uzdržanu strepnju da ovakvi eksperimenti ne uđu u redovnu ponudu Bonelija, kao što su besmisleni krosoveri i eventovi ugušili iole kvalitetnu produkciju američkog superherojskog stripa. Sporadičnost ove pojave u Boneliju je zasad kuriozitet koji je poželjno ispratiti i dobro se zabaviti. U ovom slučaju, zabava je tu.
Nikola Dragomirović
Univerzumi stripa, posebno u okviru jednog izdavača, su isprepletane kohezivne strukture čiji je narastajući trend, pa i prohtev čitalaca, međusobni krosoveri dva ili više junaka. Ova pojava je najzastupljenija u američkom superherojskom stripu, ali ni Boneli produkcija nije više imuna na ovakav vid privlačenja publike. Najveći razlog zašto se izdavači upuštaju u ovako ambiciozne, pa čak i rizične postupke su svakako tržišne prirode, a opet uzrokovane uspesima priča poput Crisis on infinite Earths, Civil war ili Final crisis.
Kada je reč o, nama najpristupačnijoj, Boneli produkciji, stvari su donekle smirenije. Kod Boneli junaka nema impresivnih krosovera, epskih bitaka gde učestvuje nekoliko desetina junaka istog izdavača u očajničkoj borbi protiv univerzalnog zla. I nadajmo se da ih neće ni biti, jer bi to značilo krajnju banalizaciju ovog izdavača. Razlog za to je, pre svega, vremenska i prostorna barijera koju ovi junaci ne mogu preći. Zagor živi u prvoj polovini XIX veka, dok se Teks, koji mu je vremensko/prostorno najsrodniji, kreće u okruženju mlađem čak pola veka. Mister No, čika Marti i Dilan Dog su u još većem hijatusu od ovih klasičnih junaka. Doduše, putanje ova tri junaka se čak ponekad i ukrste, što smo mogli videti u susretima Martija i Dilana na stranicama edicije Dilan Dog Superbuk u izdanju Veselog četvrtka, dok nam "Obojeni program" 3 Veselog četvrtka donosi niz minijatura interakcije Dilana sa nekoliko junaka Bonelija – Napoleon, Marti, Mister No i Nejtan Never. Domaća publika nije imala priliku da pročita avanturu u kojoj se susreću Marti Misterija i Mister No, a koja je objavljena u okviru Mister No specijala pod nazivom Fuga da Skynet. Domaći izdavač Arkona je objavio dve knjige sa susretima Marti Misterije i futurističkog Nejtana Nevera, krajnje potcenjenog i još manje objavljivanog kod nas (eh!). U epizodama Zarobljenik budućnosti i Tajna baze "Drugde" autori na veoma domišljat način prevazilaze tu viševekovnu vremensku barijeru, a da ne uključuju putovanje kroz vreme niti druge dimenzije. Tu nije kraj susretima ova dva junaka, ali je domaća publika zasad beznadežno uskraćena za epizode iz redovne serije Nejtana Nevera, gde je ujedno i epilog celokupne sage sa Atlantidom koja je jedno od karakterističnih pečata celokupnog Martija Misterije. Mister No se do sada nije direktno pojavljivao u serijalu Nejtan Never, iako postoje brojne reference koje aktuelizuju njegovo prisustvo u prošlosti ovog pomalo postapokaliptičnog sveta.
I tu dolazimo do poslednje aktuelnosti u domaćem Boneli izdavaštvu, koje je kod nas većinom povezano sa Veselim četvrtkom. Biblioteka "Obojeni program" nam donosi priče iz kolor edicija više junaka ove izdavačke kuće. Osmi broj ove edicije je rezervisan za susret relativno novijeg junaka Bonelija – Dragonera – i žive legende stripa na našim prostorima – Zagora. Susret Zagora i Dragonera sa naslovom Pustolovina u Darkvudu, ovaj put je realizovan u priči u boji na 128 stranica, po scenariju Stefana Vijetija i sa crtežom Valtera Venturija.
Prvo se postavlja pitanje zašto baš ta dva junaka da ukrste mačeve... Sekire... Da podele stranice. Dragonera od ostatka Boneli univerzuma – a sve više smo svesni da se radi o jednom kosmosu junaka koji postoje na istoj Zemlji u različitim periodima – deli više od vremena i prostora. Dragonero je serijal o drugoj dimenziji, svetu magije i mačeva, epske fantastike čija popularnost već duže vreme narasta širom sveta. Svesni smo da susret Dragonera sa bilo kojim junakom Boneli univerzuma ujedno znači i cepanje te međudimenzijske barijere. E, otud i Zagor u celoj priči. To je prvi razlog: Zagor iza sebe ima pozamašnu tradiciju odlaska u dimenzije mača i magije, vilenjaka i orka, demona i drevnih bogova. Drugi razlog je – jer je to Zagor, zaboga. Šta je više cool od toga da Zagor prošeta van Darkvuda. Ali, ovaj put nije Zagor taj koji prošeta među granicama dimenzija (ili jeste...?). Jedna od prvih Zagorovih eskapada tog tipa se odigrala u epizodama koje je napisao Ticijano Sklavi i nacrtao pokojni Franko Donateli.
Čuvene Horde zla, kod Veselog četvrtka objavljene u ediciji "Odabrane priče" 1 – Crni gospodar, odvele su Zagora u zemlju Gondor pomoću drevne knjige (fentezi kliše bez premca), pravo u zagrljaje goblina, zmaja, tačno dva čarobnjaka i horde živih kostura. Kasnije nas Bozeli i Torićeli vode u jednu drugu izmaštanu zemlju, Tir-Na-Nog, u specijalnom broju Zagora 11, kod Veselog četvrtka "Specijal" 4 – Princ vilenjaka.
Bozeli nam sad donosi malo razrađeniju priču u kojoj bolje upoznajemo taj paralelni svet bajki i legendi, dok je ovaj specijal ujedno i najbolji Torićelijev rad na Zagoru. Tu se Torićeli u neku ruku i deklariše ao autor koji će biti zadužen za slične Zagorove priče. U zasad poslednjem pojavljivanju čarobnjaka Kandraksa, kod nas objavljenom u "odabranim pričama" 32 – Povratak Kandraksa, u priči sastavljenoj iz tri segmenta, Torićeli je bio zadužen za ilustraciju Zagorovog odlaska u zemlje iz irskih legendi, gde se borio rame uz rame sa drevnim keltskim junacima protiv Mračnog Dona. Torićeli je taj put doneo srodan crtački stil, malo manje impresivan nego u Princu vilenjaka, ali opet dobar rad.
U prvom Gigantu Zagor, zaslužno zamrloj ediciji Zagora na velikom formatu koju domaća publika u Srbiji nije imala prilike da čita, Torićeli je opet na papir doneo demone, orke i druga izmaštana stvorenja, koja su ovaj put prešla granice legendi i mašte u Darkvud, ali sama priča je daleko ispod očekivane.
I konačno, dolazimo do najnovijeg izdanja Veselog četvrtka, "Obojenog programa" 8 – Pustolovina u Darkvudu. Ali, ovaj put to nije priča o Zagoru. Zagor ovde nastupa kao pomalo mistični heroj iz drugog sveta, pošto je osnova narativa smeštena u svet Dragonera. Jan i Gmor su ti koji prelaze prag između svetova, i pretnja po Darkvud dolazi iz njihovog sveta. Epika Dragonerovog univerzuma i atmosfera Zagorovog vestern ambijenta su lepo ukomponovane, i jedina zamerka može da se usmeri na dužinu avanture, pošto je 128 stranica stvarno malo za ozbiljniju razradu priče. Ali, bez obzira na to, ova mešavina atmosfera stvarno razonodi i uvuče čitaoca u jedan nesvakidašnji i retko viđani aspekt Bonelija. Naravno, nije ovde reč o najboljoj priči nijedne od ove dve serije. Ipak, osnovna svrha je ispoštovana – zabava je tu, neobičnost priče isto tako. Stefano Vijeti je dokazano kvalitetan scenarista kada je o Dragoneru reč, a bonelijevski zanat je izoštrio višekodišnjim radom na serijalu Nejtan Never koji u Italiji uživa veliku popularnost (eh!), i otud akcenat priče na ovom izmaštanom dvojcu Jan-Gmor, dok se primećuje da je daleko manje vičan oslikavanju Zagorovog sveta, koji u nekim segmentima daleko više podseća na predele gde vladaju magija i zmajevi. Jan i Gmor, dakle, prelaze prag svetova i stižu u Darkvud, i prvi susret sa našim starim junacima će se odigrati kako i treba – okršajem. Tu su, naravno, umešani i guli, džinovi i jedan zli tehnokrata Oram Tais.
I Valter Venturi je ovde odradio prilično kvalitetan posao kada je o crtežu reč. Nakon prvog kolor Zagora, kod nas objavljenog kao "Obojeni program" 2 – Duhovi kapetana Fišlega, i jednog Zagor Specijala (broj 27) – Kristofer mora umreti, postoje naznake da će ovaj autor postati daleko redovniji crtač na Zagoru – makar dok ga ne ugrabi plaćenija redakcija.
Još jedna interesantna pojava: znamo da su sve naslovnice Zagora, bez izuzetka rad pokojnog Galijena Ferija. "Obojeni program" 6 – Prošlost Džimija Gitare je nosio naslovnicu koja je rad Baneta Kerca, ali to je slučaj samo u domaćem izdanju. U originalnom izdanju Bonelija naslovnica je rad Galijena Ferija. Ovo je prvo izdanje Zagora, bilo koje vrste u Italiji, koje u originalu krasi naslovnica koja nije rad pokojnog Ferija, već zapravo Rubinija, autora čiji rad možemo da pratimo i u najnovijim kiosk izdanjima Zagora 107-109 Veselog četvrtka.
Nikola Dragomirović
https://www.youtube.com/watch?v=9PT4HMBY9ck
ОдговориИзбриши