TOP TEN 2015.
Sasvim lično
Prethodna godina nam je konačno izmakla. I sneg je prekrio Beograd – konačno. Uraganske prognoze krase naslove, kao da smo i sami zaboravili kako zima zapravo izgleda. Prethodna godina nije započela tako ledeno, ali nam se već sedmog januara uvukla jeza u kosti. Satirični francuski magazin "Šarli Ebdo" je napadnut zbog karikatura na kojima je prikazan prorok Muhamed, i 12 ljudi je izgubilo život. Među njima i nekoliko izvrsnih karikaturista.
Napad na "Šarli Ebdo", za koji je odgovornost preuzeo ogranak Al Kaide, označio je početak cele godine terora, terorizma i užasa kada je međunarodna situacija u pitanju. Islamska država je otpočela svoju vladavinu terora na Bliskom istoku, sa mnoštvom javnih pogubljenja i uništavanja spomenika kulture, dok su se svetom ređali teroristički napadi povezani sa ovom fantomskom organizacijom o kojoj zapravo malo znamo. Ili znamo previše, sve zavisi od toga kako gledamo na stvari. Ovaj talas terora na istoku, dostojno propraćen zaoštravanjima u odnosima sa Rusijom, pokrenuo je talas izbeglica koji Evropa nije videla dugi niz vekova. U proteklim mesecima videli smo dirljive postupke nekih država i pojedinaca prema izbeglicama, kao i podjednako šokantne postupke drugih, i Evropa je ubrzo osvanula okovana žilet ogradama, svakojakim žicama i barijerama, i revnosnom novinarkom koja sapliće ljude u begu za goli život.
Na unutrašnjem polju nije ništa sasvim crno, a još manje je šareno. Samo neprekidan niz nijansi sivila. Da ne pominjemo helikopter, medijsku halabuku oko banalnih stvari, kao ni rekonstrukciju poslednje večere na otvorenom kopu Kolubare. Neprekidna celogodišnja priredba sa jednim glumcem u različitim ulogama je obeležila i tu prohujalu 2015. godinu.
Ujedno, tokom 2015. su nas zauvek napustili Omar Šarif, Ves Krejven, Lenard Nimoj i Kristofer Li.
Svet je bogatiji za još jedan nastavak Ratova zvezda, Osvetnika i Pobesnelog Maksa, uz Marsovca, Ant-mana, Svet iz doba jure i brojne druge, a i to ako govorimo samo o mejnstrim holivudskoj produkciji.
No, sve je ovo samo uvod za osvrt na strip u Srbiji 2015. godine. Nažalost, napustio nas je jedan od velikana domaćeg stripa, čovek neiscrpnog enciklopedijskog znanja – Zdravko Zupan. Nedugo nakon Salona stripa u Studentskom kulturnom centru u Beogradu vest o njegovoj smrti je odjeknula širom strip-zajednice, a među brojnim nekrolozima ističu se dirljiva sećanja Saše Rakezića i Zorana Đukanovića.
Kada je reč o domaćem strip-izdavaštvu i dalje prevashodno govorimo o izdavačkim kućama Darkwood, Komiko, Besna kobila, Makondo, Čarobna knjiga, Veseli četvrtak, Phoenix press, System comics, Lavirint i Rosenkrantz – redosled nije presudan. Neka mi oproste manji izdavači i oni koji se ređe bave stripom.
Darkwood nastavlja svoju borbu na više frontova, kombinujući ponudu za "šire mase" sa naslovima za probranije ukuse. Uz to, pred sam kraj godine je obelodanjeno pripajanje "Stripoteke" Darkwoodu, odnosno postavljanje ključnih ljudi iz ove izdavačke kuće za uredništvo naše najdugovečnije strip-revije. Možemo samo da im poželimo sreću (a pomalo i držimo palčeve), da istraju u nastojanju da "Stripoteka" preživi za buduće naraštaje.
S druge strane, Komiko je protekle godine prošao kroz svojevrsnu ekspanziju probranih naslova za prave sladokusce. Od Barua do Bizlija i nazad. Besna kobila standardno isporučuje što i obeća, a ove godine su nam predstavljena tri naslova koja će preskočiti samo neko bez osećaja za strip. Posebno kada je reč o Atentatu Borisa Stanića i Gvida Van Hengela, remek-delu svoje vrste sa snažnom pričom vezanom za našu nacionalnu istoriju.
Makondo je, kao i Besna kobila, isporučio čitaocima upravo ono što je obećano, probran broj naslova širokog spektra škola i stilova, mada u nešto većem broju nego kod prethodnika. Trijumvirat iz Makonda ove godine bukvalno nije imao promašaje.
Čarobna knjiga i Veseli četvrtak su 2015. godinu pregurali bez ekspanzionizma. Veća je pažnja posvećenja konsolidaciji u smeru ojačavanja temelja za dalje izdavaštvo, ali, sasvim pošteno, u većoj ili manjoj meri se nastavilo sa svim naslovima koji su započeti. Čarobna knjiga je nastavila sa Princom Valijantom, Ripom Kirbijem i Džeremajom, uz proširivanje izdavačkog plana sa Flašom Gordonom u boji. Jedina zamerka je odabir Flaša Gordona sa pridruženim Džimom iz džungle, čime je značajno naruženo ovo inače sjajno izdanje. Zasad su essential Marvel stripovi na ledu, a da li će tako biti i dalje – videćemo. Veseli četvrtak je nastavio po starom, bez zamerki na ritam kiosk izdanja Boneli stripova. Kolekcionarska izdanja su prošla kroz recesivnu fazu, uz uveravanja izdavača da će se raditi na boljem ritmu u tekućoj godini – nema razloga da sumnjamo.
Phoenixovci su se opredelili za orijentaciju ka Boneli stripovima u narednom periodu – videćemo da li je to smer na kome će istrajati – i striparnice su bogatije za nekoliko naslova koje su objavili samostalno ili u saradnji sa System comicsom. Kada smo već kod System comicsa, moramo istaći objavljivanje Otadžbine Nine Bunjevac sa sjajnim pogovorom Teofila Pančića.
To je ukratko to, prikaz godine u najkraćim mogućim crtama. Bila je ovo veoma plodna godina za strip-izdavaštvo; uprkos veoma nestabilnoj finansijskoj situaciji vidi se želja i trud izdavača ka ekspanziji palete izdanja, ili, u najmanju ruku, za ostankom na sceni u iščekivanju boljih vremena. No, ovaj kratki presek je, kao što je rečeno, samo uvod. Sada zalazimo u sasvim ličnu sferu – subjektivnu listu najboljih deset strip izdanja u 2015. godini. Pre svega, mora se istaći da je ovo u potpunosti subjektivna lista. Nije bazirana na nikakvim projekcijama prodaje (u koje nemam uvid), niti je vođena bilo kakvim rangiranjem finansijkog aspekta. Jedini kriterijum je lični utisak pred određenom publikacijom. Drugo, ovo je daleko od celovitog spiska sjajnih stripova koje smo imali prilike da pročitamo u 2015. godini. Postoji izreka Quem dii odere, lexicographum facere. (Koga bogovi mrze, daju mu da sastavlja rečnik.) Isto se može reći i za onoga ko se upusti u avanturu sastavljanja neke top liste. Ako staviš – kajaćeš se, ako ne staviš – kajaćeš se. Ipak, negde se mora preseći. Držite se – krećemo:
Napad na "Šarli Ebdo", za koji je odgovornost preuzeo ogranak Al Kaide, označio je početak cele godine terora, terorizma i užasa kada je međunarodna situacija u pitanju. Islamska država je otpočela svoju vladavinu terora na Bliskom istoku, sa mnoštvom javnih pogubljenja i uništavanja spomenika kulture, dok su se svetom ređali teroristički napadi povezani sa ovom fantomskom organizacijom o kojoj zapravo malo znamo. Ili znamo previše, sve zavisi od toga kako gledamo na stvari. Ovaj talas terora na istoku, dostojno propraćen zaoštravanjima u odnosima sa Rusijom, pokrenuo je talas izbeglica koji Evropa nije videla dugi niz vekova. U proteklim mesecima videli smo dirljive postupke nekih država i pojedinaca prema izbeglicama, kao i podjednako šokantne postupke drugih, i Evropa je ubrzo osvanula okovana žilet ogradama, svakojakim žicama i barijerama, i revnosnom novinarkom koja sapliće ljude u begu za goli život.
Na unutrašnjem polju nije ništa sasvim crno, a još manje je šareno. Samo neprekidan niz nijansi sivila. Da ne pominjemo helikopter, medijsku halabuku oko banalnih stvari, kao ni rekonstrukciju poslednje večere na otvorenom kopu Kolubare. Neprekidna celogodišnja priredba sa jednim glumcem u različitim ulogama je obeležila i tu prohujalu 2015. godinu.
Ujedno, tokom 2015. su nas zauvek napustili Omar Šarif, Ves Krejven, Lenard Nimoj i Kristofer Li.
Svet je bogatiji za još jedan nastavak Ratova zvezda, Osvetnika i Pobesnelog Maksa, uz Marsovca, Ant-mana, Svet iz doba jure i brojne druge, a i to ako govorimo samo o mejnstrim holivudskoj produkciji.
No, sve je ovo samo uvod za osvrt na strip u Srbiji 2015. godine. Nažalost, napustio nas je jedan od velikana domaćeg stripa, čovek neiscrpnog enciklopedijskog znanja – Zdravko Zupan. Nedugo nakon Salona stripa u Studentskom kulturnom centru u Beogradu vest o njegovoj smrti je odjeknula širom strip-zajednice, a među brojnim nekrolozima ističu se dirljiva sećanja Saše Rakezića i Zorana Đukanovića.
Kada je reč o domaćem strip-izdavaštvu i dalje prevashodno govorimo o izdavačkim kućama Darkwood, Komiko, Besna kobila, Makondo, Čarobna knjiga, Veseli četvrtak, Phoenix press, System comics, Lavirint i Rosenkrantz – redosled nije presudan. Neka mi oproste manji izdavači i oni koji se ređe bave stripom.
Darkwood nastavlja svoju borbu na više frontova, kombinujući ponudu za "šire mase" sa naslovima za probranije ukuse. Uz to, pred sam kraj godine je obelodanjeno pripajanje "Stripoteke" Darkwoodu, odnosno postavljanje ključnih ljudi iz ove izdavačke kuće za uredništvo naše najdugovečnije strip-revije. Možemo samo da im poželimo sreću (a pomalo i držimo palčeve), da istraju u nastojanju da "Stripoteka" preživi za buduće naraštaje.
S druge strane, Komiko je protekle godine prošao kroz svojevrsnu ekspanziju probranih naslova za prave sladokusce. Od Barua do Bizlija i nazad. Besna kobila standardno isporučuje što i obeća, a ove godine su nam predstavljena tri naslova koja će preskočiti samo neko bez osećaja za strip. Posebno kada je reč o Atentatu Borisa Stanića i Gvida Van Hengela, remek-delu svoje vrste sa snažnom pričom vezanom za našu nacionalnu istoriju.
Makondo je, kao i Besna kobila, isporučio čitaocima upravo ono što je obećano, probran broj naslova širokog spektra škola i stilova, mada u nešto većem broju nego kod prethodnika. Trijumvirat iz Makonda ove godine bukvalno nije imao promašaje.
Čarobna knjiga i Veseli četvrtak su 2015. godinu pregurali bez ekspanzionizma. Veća je pažnja posvećenja konsolidaciji u smeru ojačavanja temelja za dalje izdavaštvo, ali, sasvim pošteno, u većoj ili manjoj meri se nastavilo sa svim naslovima koji su započeti. Čarobna knjiga je nastavila sa Princom Valijantom, Ripom Kirbijem i Džeremajom, uz proširivanje izdavačkog plana sa Flašom Gordonom u boji. Jedina zamerka je odabir Flaša Gordona sa pridruženim Džimom iz džungle, čime je značajno naruženo ovo inače sjajno izdanje. Zasad su essential Marvel stripovi na ledu, a da li će tako biti i dalje – videćemo. Veseli četvrtak je nastavio po starom, bez zamerki na ritam kiosk izdanja Boneli stripova. Kolekcionarska izdanja su prošla kroz recesivnu fazu, uz uveravanja izdavača da će se raditi na boljem ritmu u tekućoj godini – nema razloga da sumnjamo.
Phoenixovci su se opredelili za orijentaciju ka Boneli stripovima u narednom periodu – videćemo da li je to smer na kome će istrajati – i striparnice su bogatije za nekoliko naslova koje su objavili samostalno ili u saradnji sa System comicsom. Kada smo već kod System comicsa, moramo istaći objavljivanje Otadžbine Nine Bunjevac sa sjajnim pogovorom Teofila Pančića.
To je ukratko to, prikaz godine u najkraćim mogućim crtama. Bila je ovo veoma plodna godina za strip-izdavaštvo; uprkos veoma nestabilnoj finansijskoj situaciji vidi se želja i trud izdavača ka ekspanziji palete izdanja, ili, u najmanju ruku, za ostankom na sceni u iščekivanju boljih vremena. No, ovaj kratki presek je, kao što je rečeno, samo uvod. Sada zalazimo u sasvim ličnu sferu – subjektivnu listu najboljih deset strip izdanja u 2015. godini. Pre svega, mora se istaći da je ovo u potpunosti subjektivna lista. Nije bazirana na nikakvim projekcijama prodaje (u koje nemam uvid), niti je vođena bilo kakvim rangiranjem finansijkog aspekta. Jedini kriterijum je lični utisak pred određenom publikacijom. Drugo, ovo je daleko od celovitog spiska sjajnih stripova koje smo imali prilike da pročitamo u 2015. godini. Postoji izreka Quem dii odere, lexicographum facere. (Koga bogovi mrze, daju mu da sastavlja rečnik.) Isto se može reći i za onoga ko se upusti u avanturu sastavljanja neke top liste. Ako staviš – kajaćeš se, ako ne staviš – kajaćeš se. Ipak, negde se mora preseći. Držite se – krećemo:
10. Zerocalcare: Armadilovo proročanstvo, Lavirint
Lavirintova crno-bela knjižica od 130-ak strana je na desetom mestu izdanja za 2015. godinu. Meke korice (sa klapnama), izvanredan dizajn i izbor naslova. Zerocalcare: Armadilovo proročanstvo je osveženje na stripskom nebu, bez preterivanja. Lična priča autora u kratkim fragmentima. Ukratko, 130-ak strana neprestanog smeha i divljenja referencama na pop kulturu i introspekciju bez milosti. Bez ikakve sumnje strip za više čitanja i ljubomorno čuvanje u ličnoj kolekciji. Zerokalkare je bio relativno nepoznat široj čitalačkoj publici do objavljivanja ovog stripa. Što je čudno s obzirom na to da je reč o veoma poznatom italijanskom autoru (i stripu). Još više čudi činjenica da je domaća publika izuzetno naklonjena italijanskom stripu (setimo se popularnosti Bonelija i Alana Forda), i utom veće poštovanje izdavačkoj kući što se odlučila na objavljivanje ovog stripa, koji je u kratkom vremenskom periodu pridobio veliki broj poklonika na forumima.
9. Prošlost Džimija Gitare, Veseli četvrtak
Zagor je institucija na prostoru bivše SFR Jugoslavije. U najmanju ruku koliko i Alan Ford. Mnogi su alergični na sam pomen imena ovog junaka, ali to ne menja činjenicu da je neosporno među najprodavanijim junacima. Uostalom, reč je o stripu koji u Italiji izlazi više od 50 godina, a to zaslužuje izvestan respekt. A kod nas su kritičari koji ga srozavaju u blato podjednako nerealni koliko i poklonici koji ga dižu na rang maestralnosti devete umetnosti. Zapravo Zagor je opušten, nepretenciozan, avanturistički strip za dobru zabavu. I popularan je u našoj zemlji – sviđalo se to nekom ili ne. I sada, prvi put u dugoj istoriji izdavanja Zagora, konačno je jedan domaći autor uspeo da uđe u krug crtača ovog junaka. Bane Kerac, jedna od legendi domaćeg stripa, postao je deo Bonelijevog staffa, i debitovao je u Zagoru epizodom namenjenom ediciji "Color Zagor" (kod Veselog četvrtka – "Obojeni program"). Reč je o epizodi Prošlost Džimija Gitare (Il Passato di "Guitar" Jim), u punom koloru na 128 strana. Veseli četvrtak je, nedugo po objavljivanju ove epizode u Italiji, omogućio domaćoj publici da pročita ovaj strip. Tokom premijere izdanja na beogradskom Sajmu knjiga Bane Kerac je veselo potpisivao primerke, crtao za posetioce i našao vremena da sa svakime prozbori reč-dve. Priča je, moramo priznati, ništa naročito značajna za serijal, ali su živost i kvalitet Banetovog crteža (kao i vešto utkani skriveni elementi kao njegov zaštitni znak) neprocenjivi za svakog poštovaoca devete umetnosti u Srbiji. Stoga, zbog Banetovog crteža (po scenariju Morena Buratinija), i ekspeditivnosti Veselog četvrtka (i kvaliteta izdanja), na devetom mestu je Zagor: Prošlost Džimija Gitare.
8. Kolekcionar, Darkwood
Ostajemo u Italiji. I ostajemo na Sajmu knjiga u Beogradu – udarnom terminu za objavljivanje stripova u Srbiji. Darkwood je svoje čitaoce počastio remek-delom milanskog autora Serđa Topija. Kolekcionar je kapitalno delo ovog autora, koje je Darkwood upriličio velikim formatom, tvrdim koricama i izvanrednim dizajnom u okviru svoje edicije "Trag". I ovo delo zaista ostavlja dubok trag na polju devete umetnosti. Topi je Kolekcionara stvarao u rasponu od 20 godina, i on predstavlja njegov magnum opus na polju stripa. I zaista, likovni izražaj Kolekcionara je impresivan koliko i njegova masivnost. Preko 250 strana stripa, sa propratnim ilustracijama i tekstom, čini ovo Darkwoodovo izdanje vrednim pažnje i pomena – i osmog mesta na listi.
7. Rebetiko, Komiko
Muzika opijajućeg očaja, muzika za razbijanje čaše o glavu (ima u stripu). David Pridom je ovekovečio rebetiko u stripu na način na koji retko ko može. Komikovo izdanje, velikog formata i u boji, na 108 strana oslikava fragment bivstvovanja grupice atinskih muzičara u Grčkoj 1936. godine pod čizmom diktatora Metaksasa. Progonjeni rebetesi – progonjeni zbog muzike, opijata, slobode i sećanja na tursko breme – se okupljaju u zadimljenim tavernama i prepuštaju se rebetiku i životu. Rebetiko, grčki fado, grčki bluz, uvlači se u dušu od prvog slušanja. Ako čitate Rebetiko Pridom će vas sa svojim junacima voditi kroz sevdah, karasevdah i dert, sve do crnih voda Pireja. A kao muzičku podlogu uz čitanje ukucajte u Jutjub "Giorgos Xintaris" ili kliknite na ovaj link. U čast svih rebetesa, živih i mrtvih, stvarnih i izmaštanih, sedmo mesto za Rebetiko Davida Pridoma u izdanju Komika.
6. Crna orhideja, Darkwood
5. Mobi dik, Besna kobila
Neki čitaoci bi možda izneli opservaciju da je Mobi Dik ekranizovan, prerađivan, objavljivan i komentarisan do granice silovanja. Svakako je reč o jednom od najpoznatijih ikoničnih dela američke književnosti. Zašto je onda baš ova adaptacija Mobi Dika zaslužila da se nađe na nekoj top listi? I još na petom mestu? Zato što je ovo Šabute. Zato što se naracija i crtež Kristofa Šabutea prepliću u predivnom valceru reči i linija. Zato što Šabute tako dobro crta brodove. I zato što na kraju knjige, taman kad čitalac upadne u zamku i pomisli da je Šabute napravio neoprostivu grešku, piše – Zovite me Ismail...
4. Ranx integral, Makondo
Umetnost nas uči i edukuje. Umetnost nam pruža sadržaj. Nekada i svrhu. A nekada, ređe nego što bi trebalo, umetnost nas i provocira. Ranx je tu da nas ne samo provocira, nego da nas i isprovocira. Da nam iznudi neku reakciju, pa makar ona bila i bacanje knjige o zid uz gađenje. Verovatno ima i takvih, koji tako reaguju na ovu vrstu medija, ali, kao što sam rekao, Ranx je tu da nas isprovocira. Makar malo. I to radi izuzetno dobro. Integral Makonda okuplja na jednom mestu celokupan opus Ranx Tamburinija i Liberatorea. Za pogovor je zaslužan Zoran Đukanović, a njegov članak u "Vremenu" o ovom stripu možete pročitati na sledećem linku: "Ravnodušnost apokalipse". Četvrto mesto za Makondovog Ranxa, sa slomljenim potenciometrom za agresivnost. Znort!
3. Rabinov mačak, Darkwood
- Rabinov rabin kaže da ne može. Bar Micva se ne obavlja za mačke.
- Pitam ga koja je razlika između čoveka i mačka.
- On mi odgovara da je Bog stvorio čoveka po svojoj slici.
- Tražim od njega da mi pokaže sliku Boga.
- Kaže mi da je Bog reč.
- Kažem rabinovom rabinu da, ako je čovek sličan Bogu jer zna da govori, onda sam i ja sličan čoveku.
Rabinov mačak je bajka, teološka rasprava i filozofski traktat. I pre svega, odličan strip. Vrhunski predstavnik novog francuskog talasa i najvažnije delo Žoana Sfara. Strip koji zaokružuje devetu umetnost i služi na čast svakom izdavaču koji se odluči da ga uvrsti u svoju kolekciju. I svakom ljubitelju stripa. Više o Rabinovom mačku možete pročitati u mom članku za nedeljnik "Vreme" na sledećem linku: "Teozofija u bajci" i na ovom blogu. Treće mesto izdanja u 2015. godini ide Darkwoodu, Žoanu Sfaru i Rabinovom mačku.
- Pitam ga koja je razlika između čoveka i mačka.
- On mi odgovara da je Bog stvorio čoveka po svojoj slici.
- Tražim od njega da mi pokaže sliku Boga.
- Kaže mi da je Bog reč.
- Kažem rabinovom rabinu da, ako je čovek sličan Bogu jer zna da govori, onda sam i ja sličan čoveku.
Rabinov mačak je bajka, teološka rasprava i filozofski traktat. I pre svega, odličan strip. Vrhunski predstavnik novog francuskog talasa i najvažnije delo Žoana Sfara. Strip koji zaokružuje devetu umetnost i služi na čast svakom izdavaču koji se odluči da ga uvrsti u svoju kolekciju. I svakom ljubitelju stripa. Više o Rabinovom mačku možete pročitati u mom članku za nedeljnik "Vreme" na sledećem linku: "Teozofija u bajci" i na ovom blogu. Treće mesto izdanja u 2015. godini ide Darkwoodu, Žoanu Sfaru i Rabinovom mačku.
2. Lens, Makondo
Svako ko ima makar malo uvida u izdavaštvo zna da su dve najveće muke svakog izdavača ili prava ili materijali – ako ne obe istovremeno. Novinski strip, među kojim se nalazi veliki broj remek-dela devete umetnosti, često pati od obe boljke. Materijali su uništeni, ili su prava nedostupna. Kod Lensa Vorena Taftsa su se poklopile sve kockice za Makondo, kada su uz pomoć Zorana Đukanovića uspeli da obezbede restaurirane digitalne materijale Manuela Kaldasa. Time su udareni temelji da se ovo izvanredno izdanje pojavi kod nas. Makondo je pred Salon stripa u Studentskom kulturnom centru u Beogradu objavio prve dve od planirane četiri knjige, čime će celokupni opus Lensa Vorena Taftsa biti dostupan domaćoj publici. Moj tekst u "Vremenu" o ovom izdanju je dostupan na sledećem linku: "Više od nostalgije", kao i na ovom blogu. Zbog značaja objavljivanja celokupnog opusa Lensa na srpskom jeziku, zbog kvaliteta izdanja, kao i zbog veličanstvene lepote samog stripa, ovacije, aplauz, čestitke i drugo mesto na top listi za 2015. godinu za ovo izdanje Makonda.
1. Slejn: Rogati bog, Komiko
Ovde se možda može reći da subjektivizam ove liste najviše dolazi do izražaja. Oprostite ako je tako. Ali, lično, Slejn: Rogati bog od Komika je najbolji strip i najbolje izdanje nekog stripa u Srbiji tokom 2015. godine. Zašto je tako? Zbog Bizlijevog crteža. Zbog priče Peta Milsa. Zbog kvaliteta izdanja i truda Komika. Zbog prevoda Kristijana Relića (da, važno je da neko ko prevodi ovakav strip, prepun istorijskih, mitoloških i kulturnih odrednica, razume "jezik istorije", kao što je slučaj sa Kristijanom). Zbog svega toga, i još više. Slejn je, što bi rekli stranci, "full package". Više o Slejnu možete pročitati u mom članku u "Vremenu" pod naslovom (i na linku) "U zagrljaju Rogatog boga", tako da nema potrebe iznositi ponovo sve činjenice. Prvo mesto top liste najboljih stripova u 2015. godini – Slejn: Rogati bog u izdanju Komika.
To je to, deset stripova koje (teška srca) smatram najboljim u 2015. godini. Ima ih puno više koji bi zasluženo trebali da se nađu na ovoj listi. Svako ima svoje favorite, ali se nadam da će ova lista nekome pomoći da "prelomi" i da šansu određenom stripu. Već sada možemo iz najava pretpostaviti da će i tekuća godina biti podjednako impresivna po pitanju strip izdavaštva. Što se tiče top liste – vidimo se sledeće godine. Kada je reč o ostalom – nastavite da pratite blog.
Hvala, i srećna Nova godina.
Nikola Dragomirović
To je to, deset stripova koje (teška srca) smatram najboljim u 2015. godini. Ima ih puno više koji bi zasluženo trebali da se nađu na ovoj listi. Svako ima svoje favorite, ali se nadam da će ova lista nekome pomoći da "prelomi" i da šansu određenom stripu. Već sada možemo iz najava pretpostaviti da će i tekuća godina biti podjednako impresivna po pitanju strip izdavaštva. Što se tiče top liste – vidimo se sledeće godine. Kada je reč o ostalom – nastavite da pratite blog.
Hvala, i srećna Nova godina.
Nikola Dragomirović
Нема коментара:
Постави коментар