Serenada za besmrtnu zadnjicu i 12 metaka
Koliko zidova probijete kada tokom probijanja četvrtog zida probijete četvrti zid. Dedpul će vam reći, tokom probijanja četvrtog zida. Uostalom, to je pojava po kojoj se ističe u svetu superherojskog stripa još od svog nastanka devedesetih. Po tome, neutaživoj gladi za čimičangasima i abnormalnoj količini jeftinih i nekorektnih insinuacija i viceva u neprekidnoj kanonadi rečenica. Za neupućene i željne znanja, probijanje četvrtog zida je pojava u stripu, pozorištu ili filmu kada se akter obraća direktno publici, što ne treba pomešati sa unutrašnjim monologom.
A da, a čimičanga je burito pržen u dubokom ulju.
Dedpul je izuzetno popularan serijal iz Marvel kuhinje. Nastao je devedesetih, i predstavlja pravo osveženje na nebu superherojštine svih žanrova. Katkad brutalan, a katkad naivan, uvek pruža određenu količinu satire umotane u inovativne razloge i načine da neki ološ bude eliminisan, a potom pržene u frapantnoj količini Dedpulovih oralnih tirada. Poput čimičangasa koje nemilosrdno trpa u sebe. Dedpulove avanture su nesvakidašnje, i takvo je razrešenje koje se nudi na kraju.
Ko nije imao prilike da ranije čita neki od ovih stripova, pre gledanja filma neka prvo odradi domaći zadatak u vidu bilo koje priče iz pera Denijela Veja, po mogućstvu sve od početka trka dugog 65 brojeva, ali i bilo koja priča posebno bi dala okvirni smisao i utisak o Dedpulu. Pored toga, tri priče na relaciji Deadpool kills Marvel universe i Deadpool kills Deadpool su sasvim adekvatan materijal van glavnog kontinuiteta. I kao posebnu poslasticu, subjektivno naravno, moramo istaći Deadpool: Dead presidents. Tu ćete steći okvirnu, ako ne i potpunu sliku o plaćeniku sa faktorom isceljivanja ravnim onim kod Vulverina, koji uvek nekako uspe da ispadne heroj, čak i kad (uglavnom) to ne želi.
U svakom slučaju, čitali ove preporuke ili ne, ovde smo zbog činjenice da je brbljivi plaćenik, (anti)heroj u crvenom kostimu (da ološ ne bi video kad krvari), konačno dobio dugometrażni igrani film sa Rajanom Rejnoldsom u glavnoj ulozi. Kažemo prvi put, jer žarko želimo da zaboravimo Dedpula iz prvog Vulverinovog origin filma. I da umirimo sva fanovska srca - što se tiče ovog filma, Dedpul iz Vulverina nije postojao. U 100 minuta filma videćemo samo jednu akcionu figuru u Dedpulovom stanu koja je referenca na tu fanovski neomiljenu verziju, i to je to. Dedpul je ekranizovan, i na to nas je nemilosrdno podsećala opsežna marketinška kampanja tokom prethodnih meseci. Obećavana nam je surova zabava, velika količina verbalnih dosetki i referenci na pop kulturu u raznim oblicima. I posle odgledanog filma, možemo reći – što je obećano to je isporučeno, ni manje ni više od toga.
Film, u velikoj meri verno strip predlošku, prati Vejda Vilsona, bivšeg vojnika i aktuelnog plaćenika, koji nakon epizode višemesečne romanse sa svojom srodnom dušom otkriva da boluje od raka. Sledi prijavljivanje na eksperimentalni tretman za koji mu je obećano da će eliminisati kancer, i spoznaja da mu se nakon dugog sadističkog tretmana koji ima za cilj da probudi uspavane mutantske gene, a time i moći, smeši život sužnja. Vejd Vilson na kraju tretmana, i nakon eksplozivnog bega, postaje Dedpul, plaćenik blago poremećenog uma, isceljujućeg faktora i regeneracije koje mogu da pariraju svima omiljenom Vulverinu i unakaženog lika ("Kao da je Fredi Kruger pojebao topografski mapu Jute"). Potom sledi očekivana potraga za krivcima što izgleda kao avokado – mutantom Ajaksom ("Ukrao si ime sa kutije deterdženta") i njegovom desnom rukom Angel Dust. U potrazi će mu pomoći, a u početku i odmoći, X-meni Kolos (Stefan Kapičić) i Negasonik Tinejdž Vorhed (Brijana Hildebrand). Pored ova dva Iksljuda, videćemo i vilu Doktora Iksa ("Ovolika vila a viđam samo vas dvoje; jel' producenti nisu imali para za još nekog X-mena?"), kao i prepoznatljivi avion ovog superherojskog tima.
Možemo sad nabrajati zanimljive elemente filma poput kameo pojavljivanja Stena Lija – nećemo odati kakvo – kao i scenu nakon odjavne špice koja je posebno inspirativno napisana. Dedpul se posebno vešto poigrava sa idejom glumaca i njihove uloge, pa tako direktno proziva Rajana Rejnoldsa da je sjajan seksi glumac. Potom pominje Vulverina i Hju Džekmena, izruguje se ulogom Rajana Rejnoldsa u Green Lanternu i digitalnom kostimu iz tog filma, kao i prošlogodišnjem Foksovsko-Marvelovskom razočaravajućem ostvarenju Fantastična četvorka.
Scene gde se Dedpul u kostimu poigrava pričom i ubijanjem su sjajno osmišljene. Nasuprot tome, Vejd Vilson bez kostima i maske više liči na pripitomljenog hrčka. Tu i tamo zasija onaj Dedpul koga volimo i kome se smejemo, ali većinu vremena je reč o potpuno neinspirativnom scenariju. Kao da su se scenaristi trudili da naprave jasnu razliku između Dedpula u kostimu i van njega. I uspeli su. Samo, upitno je koliko su baš želeli da postignu ovaj efekat. Znamo da to jeste problem scenarija, jer je Rejnolds odradio stvarno dobar posao u ovoj ulozi.
Kao što je rečeno, Dedpul pruža upravo ono što je i obećano. Film je zabavna kompilacija superherojskog filma i komedije kakvu ne možemo videti kod zbunjenih Stilera i Sendlera. Ovo nije tinejdž komedija niti romantična limunada. Ovo je Dedpul, i ako ćete se nasmejati ako glavni junak priča sa svojom cimerkom, slepom staricom, o masturbaciji i kokainu, onda ste materijal za ovaj film.
Koliko zidova probijete kada tokom probijanja četvrtog zida probijete četvrti zid. Dedpul će vam reći, tokom probijanja četvrtog zida. Uostalom, to je pojava po kojoj se ističe u svetu superherojskog stripa još od svog nastanka devedesetih. Po tome, neutaživoj gladi za čimičangasima i abnormalnoj količini jeftinih i nekorektnih insinuacija i viceva u neprekidnoj kanonadi rečenica. Za neupućene i željne znanja, probijanje četvrtog zida je pojava u stripu, pozorištu ili filmu kada se akter obraća direktno publici, što ne treba pomešati sa unutrašnjim monologom.
A da, a čimičanga je burito pržen u dubokom ulju.
Dedpul je izuzetno popularan serijal iz Marvel kuhinje. Nastao je devedesetih, i predstavlja pravo osveženje na nebu superherojštine svih žanrova. Katkad brutalan, a katkad naivan, uvek pruža određenu količinu satire umotane u inovativne razloge i načine da neki ološ bude eliminisan, a potom pržene u frapantnoj količini Dedpulovih oralnih tirada. Poput čimičangasa koje nemilosrdno trpa u sebe. Dedpulove avanture su nesvakidašnje, i takvo je razrešenje koje se nudi na kraju.
Ko nije imao prilike da ranije čita neki od ovih stripova, pre gledanja filma neka prvo odradi domaći zadatak u vidu bilo koje priče iz pera Denijela Veja, po mogućstvu sve od početka trka dugog 65 brojeva, ali i bilo koja priča posebno bi dala okvirni smisao i utisak o Dedpulu. Pored toga, tri priče na relaciji Deadpool kills Marvel universe i Deadpool kills Deadpool su sasvim adekvatan materijal van glavnog kontinuiteta. I kao posebnu poslasticu, subjektivno naravno, moramo istaći Deadpool: Dead presidents. Tu ćete steći okvirnu, ako ne i potpunu sliku o plaćeniku sa faktorom isceljivanja ravnim onim kod Vulverina, koji uvek nekako uspe da ispadne heroj, čak i kad (uglavnom) to ne želi.
U svakom slučaju, čitali ove preporuke ili ne, ovde smo zbog činjenice da je brbljivi plaćenik, (anti)heroj u crvenom kostimu (da ološ ne bi video kad krvari), konačno dobio dugometrażni igrani film sa Rajanom Rejnoldsom u glavnoj ulozi. Kažemo prvi put, jer žarko želimo da zaboravimo Dedpula iz prvog Vulverinovog origin filma. I da umirimo sva fanovska srca - što se tiče ovog filma, Dedpul iz Vulverina nije postojao. U 100 minuta filma videćemo samo jednu akcionu figuru u Dedpulovom stanu koja je referenca na tu fanovski neomiljenu verziju, i to je to. Dedpul je ekranizovan, i na to nas je nemilosrdno podsećala opsežna marketinška kampanja tokom prethodnih meseci. Obećavana nam je surova zabava, velika količina verbalnih dosetki i referenci na pop kulturu u raznim oblicima. I posle odgledanog filma, možemo reći – što je obećano to je isporučeno, ni manje ni više od toga.
Film, u velikoj meri verno strip predlošku, prati Vejda Vilsona, bivšeg vojnika i aktuelnog plaćenika, koji nakon epizode višemesečne romanse sa svojom srodnom dušom otkriva da boluje od raka. Sledi prijavljivanje na eksperimentalni tretman za koji mu je obećano da će eliminisati kancer, i spoznaja da mu se nakon dugog sadističkog tretmana koji ima za cilj da probudi uspavane mutantske gene, a time i moći, smeši život sužnja. Vejd Vilson na kraju tretmana, i nakon eksplozivnog bega, postaje Dedpul, plaćenik blago poremećenog uma, isceljujućeg faktora i regeneracije koje mogu da pariraju svima omiljenom Vulverinu i unakaženog lika ("Kao da je Fredi Kruger pojebao topografski mapu Jute"). Potom sledi očekivana potraga za krivcima što izgleda kao avokado – mutantom Ajaksom ("Ukrao si ime sa kutije deterdženta") i njegovom desnom rukom Angel Dust. U potrazi će mu pomoći, a u početku i odmoći, X-meni Kolos (Stefan Kapičić) i Negasonik Tinejdž Vorhed (Brijana Hildebrand). Pored ova dva Iksljuda, videćemo i vilu Doktora Iksa ("Ovolika vila a viđam samo vas dvoje; jel' producenti nisu imali para za još nekog X-mena?"), kao i prepoznatljivi avion ovog superherojskog tima.
Možemo sad nabrajati zanimljive elemente filma poput kameo pojavljivanja Stena Lija – nećemo odati kakvo – kao i scenu nakon odjavne špice koja je posebno inspirativno napisana. Dedpul se posebno vešto poigrava sa idejom glumaca i njihove uloge, pa tako direktno proziva Rajana Rejnoldsa da je sjajan seksi glumac. Potom pominje Vulverina i Hju Džekmena, izruguje se ulogom Rajana Rejnoldsa u Green Lanternu i digitalnom kostimu iz tog filma, kao i prošlogodišnjem Foksovsko-Marvelovskom razočaravajućem ostvarenju Fantastična četvorka.
Scene gde se Dedpul u kostimu poigrava pričom i ubijanjem su sjajno osmišljene. Nasuprot tome, Vejd Vilson bez kostima i maske više liči na pripitomljenog hrčka. Tu i tamo zasija onaj Dedpul koga volimo i kome se smejemo, ali većinu vremena je reč o potpuno neinspirativnom scenariju. Kao da su se scenaristi trudili da naprave jasnu razliku između Dedpula u kostimu i van njega. I uspeli su. Samo, upitno je koliko su baš želeli da postignu ovaj efekat. Znamo da to jeste problem scenarija, jer je Rejnolds odradio stvarno dobar posao u ovoj ulozi.
Kao što je rečeno, Dedpul pruža upravo ono što je i obećano. Film je zabavna kompilacija superherojskog filma i komedije kakvu ne možemo videti kod zbunjenih Stilera i Sendlera. Ovo nije tinejdž komedija niti romantična limunada. Ovo je Dedpul, i ako ćete se nasmejati ako glavni junak priča sa svojom cimerkom, slepom staricom, o masturbaciji i kokainu, onda ste materijal za ovaj film.
Vecina ovih superherojskih filmova sebe shvata preozbiljno, kao i publika. Np Avengers je prosecan film, Tor i C.America dosadni, a Ant-Man je nista sem nekoliko interesantnih efekata. Zato je i Deadpool osvezenje, ali i to je samo nadogradjena prica ranijih komicnih antiheroja, od Darkmana do cak Ash-a iz Evil Dead. Deadpool je sjajan, u svetlu ostalih.
ОдговориИзбриши